Нова искра

сандучић. Он се једино није променио данас: остао је блед, непомичан и миран. Раскопчани људи иду улицом. Без горњих капута, изглода]у много млађи и неозбиљнији. Раскравила се њихова лица, растоиила се њихова срца, разгрејала се њихова крв. На све се стране чује жив разговор, смех и шала. Кроз тај смех и шалу ступа једно плагаљиво девојче. Црна бу.јна коса једва се савила под скроман, дечији шешир од сламе. Главу је мало сагло, али је груди ипак истурило, своје невине, недирнуте груди под болом блузом. Еорача ситним кораком. Испод кратке, плаве сукње виде јој се обли нежни листови, обавијени чарапама од црне свиле, а мале стопале, не већс од педи њезииа вршњака, чине по земљи : тап, тап. Кораци су јој све ситнији и несигурнији у колико се примиче поштанском сандучићу, а румен на лицу све јача, све крвавија. Кад дође до њега, она заста неодлучно. Затим се, више нехотице, окрете, погледа око себе, па, брзим покретом руке, извади из недара једно ружичасто писамце, гурну га у сандучић, и онда пође. Али се попово окрете, па кад виде што је хтела: у колико се сати ваде писма, она брзо наже улицом као да је неко тера. Стари се кестонови смешкају, а ја се чудим, како је пролеће нежно и дрско у исти мах! М. М. Усј^ОЈ^овит^ /VI о ј с а н Онога вечера рекосте ми да се види сан и умор на моме лицу. Но знам да ли је кроз тако суморно лице могао продрети онај осмејак, који је требао да буде одговор, само знам да је он био једини одговор који вам могах дати, јер — вече је пролазило. Дан, који нам је донео то вече, био је мутан. Застрвено, оловио, безизразно небо мало је привлачило нашу пажњу. Ми смо тражили осмејке, несму, живот, а оно као да је дремало. И, при том сањивом, облачном пебу, ми смо нашли песму. Речи су се низале, песма је летела, смех се орио. А оно, суморно, мутно небо, слушало је несму, пратило је веселост која се безбрижно гаирила као да је вечност пред њом, и гледало је како клизе тренутци...

Нама није ни пало на ум да у његовој натмурености тражимо сету, да ослуганемо номо уздахе. 0! како далеко од тога бесмо ми! — А кад се на западу размакну за тренут сиви вео и кад се појави румоно лице онаквог неба, како ми волимо, ми со осмехнусмо на светли осмејак, не појимајући да је он наиор јоднога срца, које је са жалогаћу посматрало растанак онај гато брзо корачагае нама у сусрет; не знађасмо да је то последњи поздрав нашој заједници. За тим јо дошло вече, које умором и сањивогаћу окова моје лице, док сте ви сви весело и безбрижно трогаили садашњост. И прогало је то вече. И других још много и дана и вечери прошло је од тада. А небо оно суро даждело је, много даждсло. Па и дажд јо престао. Само онај умор, онај сан, како га назвасте ви, на моме лицу јога траје; ја то осећам. Да сиви и тамни облаци могу заклонити небо, на чијим прсима блешти сјајни адиђар, —- то знам; а да у човеку може беснети вулкан, који неће нигда избити, и да му дугау могу омотавати облаци, из којих нигда неће суза канути — сад и то знам! И ето — мој сан још траје. Ст. С. Н. Л-Сч* Зашто? И, онда је нола дана сунце жегло и трептало свим сјајем својим, заигравајући се по оделу и лицу оног непознатог света, који нас је погледима пратио... Па су се онда уморили и зраци и погледи, и по подне ми смо били једини који смо реметили онај празнични сан вароши, којој се и небо беше придружило, те се свуд око нас гаираше мир и мртвило неко. Али ми бесмо живи; нама не сметаху ни људи, ни сунце, када их бегао, нити осећасмо одсуство њино на празним улицама, под сурим облацима... Тај дан је давно био, али га се добро сећам.... Данас јо исти такав: и сјајан и топал, и мутан и ветровит... Чак и једна од оних мелодија допире од некуд, из даљине, до моне... Све је као онда, па ииак — све је друкчије ! Зашто ? Каква је ово тегоба? Шта ми то смота? Шта ми недостаје? Живим ли ја? Ст. С. н.