Нова искра

* Мих. М. Стевановић, учитељ у Београду, даоје у штамиу евој нревод дела Н. Рубакина „Приче о животињама". У збирци је 85 ирича, а књига ће изнети до 10 штампаних табака са 20 сдика у тексту. Цена јо 1 динар. Поруџбине прима књижара Мите Отајића. * Симеун Поиовић, јеромонах, штампао је у Мостару (штамп.-умјетн. завод Пахера и Кисића) религијозну расправу „Отац и син или разговор о вјери". Дена 2 круне. * 1'уски ироФ. филол . Н. М. Петровски штампао је ове године у Казану (Типо-литограФ1л Императорскаго Универеитета) своју опсежну раснраву Нервие годи ддлтелтости В. Коиитарл. В. 8°, 757 страна. У књизи је нет одељака: I. Биографски иодатци о Коиитару (Рођење Копитарево, његове дечачке године и учење у Љубљанској гимназији. Код барона Гојза. Копитар тражи службу у дворској књижници и добије је. Опћењо Копитарево са научарима). — II. ОгаттаИк (1ег з1атзсћеп НргасЈге т Кат1еп и 81е/уеппагк." (Агс^сае ћоги1ае Вохорићеве и других граматика.... Питање о граФици (о азбуци и ортограФији). Дубровски. 8осхе^а8 81огешка. Оснивање словеначке катедро у Грацу. Водник, Смигоч, Дањко, Мурко). — III. Новинарски рад Коиитарев, ире оенивања „Јакг1тсћег (1ег 1/Иега1иг. (Часописи на којима је радио Конитар. Пројект Словенске Академије. ШаФарик. Питање о Ћирилу и Методију. Копитар и Ханка. Копитар и германиетика. Бон. Копитар и румунека, угарска и грчка Филологија. Свесловенска азбука). — IV. Коиитар и сриеко-хрватска литература. (Добровеки. Обрадовић. Мушицки. Копитар и оснивање српских штампарија. „Српске Новине" и Копитар. Коиитар се позна са Караџићем. „Рјечник". Грим. 0 Копитару у српској књижевности). — У. Прве године научно-књижевнога рада Коиитарева. (Копитар као публицист. Утицај Гојзов на Копитара. А4е1ип§'. Копитар и наречја. Копитар као отац књижевпо-научпог панславизма. Кајкавци. Хердер. Опет Караџић. Копитар и словенски препород (ренесанс) —. * Књижара Марка Бајера (Загреб, Илица 29.) издала је у ауторизованом нреводу књигу „Сгоа1лсае гез," у коју је Сингер, уредник Бечког политичког листа „Кеие Ргае Ргебзе", скупио изјаве разних хрватских политичара. Поруџбине нрима Накладна Тискара у Осеку, а књизи је цена 2-40 круне (тврдо повезана В круне). * Књижара Радослава Бачића (Осек) штампала је збирку „Сто јужнословенских народних попјевака хрватских, српеких и боеанеких". Збирку је спремио и за виолину удесио музичар Луц. Цена је 3'20 круне. * Књижара Пахера и Кисића (Мостар) штампала је и у продају пуетила три нове дописне карте. То еу: 1. Срби учесници Задарске конФеренцијо (4. октобра 1905. г.); 2. Д-р Антон Пуљези, председник Српске

Народне Странке у Приорју, и 3. Д-р Перо Чингрија, председник Хрватске Странке у Далмацији. Цена је: 1 комад 8 хелера, 100 комада 5 круна, 1000 комада 30 круна. * Академско удружење Срба агронома изабрало је на својој првој редовној екупштипи за продседника: Јована Стојића, култ. техн.; за потпредседника: Ђорђа Стојшића, студ. агр.; за тајника: Лазара Марковића, студ. агр.; за благајника и књижничара: Марка Пауновића, студ. агр.; за ревизоро: Ристу Стојановића и Милана Дивјака, етуд. ®ор. * Д-р К. Д. Списаревски штамнао јо своју иолитичко-економску раеправу „Ср^бско-бхлгарскии митничоски сбгозђ ". 8", стр. 62, цена 1 лев. — СоФија, 1906.* Фр. М. Апендинија „Ка1оуапје око ВиТзгоушка §0(1. 1806." приредили су за штампу и већ издали М. Колепдић и Јоеип Д. Наги. Доло је штампано у Српској Дубровачкој Штампарији, а цена му јо 60 пара. —

Вге 2изМге гп с1ег Нап(1зскг : ф пез ЈоЈгаппез ЗћуШгез Со(1ех У]'пс1о1)опеп818 Тт!. ј >таес. I XXIV. Е јп ВеШ'а§' гиг Сгоестсћк <1ов 80§епапп1еп м'081ћи]ј?ап'8сћеп КеЈсћеа. Уоп Вом(1аг РгоМе. — Мипсћеп 1906. Бгиск уоп Н. Кикпег, Ггапеиаћ - . 20. В. 8°, стр. 5!. Петар Кочић: Јазавац иред еудом. 2. издање. Издање књижарнице Свотислава Б. Цвијановића, Београд, 1906. — 8°, етр. 29. Цена 0*50 дин. Др. Михајило Марковић: Моје усиомене. Београд, штампарија „Доситије Обрадовић," Чика-Љубина улица бр. 8, 1906. — В. 8°, стр. 375. Цена? 01о рас1а§о§18сћеп Ап81сћ1еп Дез БозИћеив Оћга(1 оу 1 с . Е 1 п ВеИга^ гиг СгезсћЈсћ ^е <1ег АиШагип&арМа§о§1к. 1паи§ига1-В]88ег1а1Јоп гиг Ег1ап§ии§ - (Зег Бок1отиг(1е (1ег егз!;еп 8ее11оп <1ег ћоћеи рћИоборШзсћеп ЕакиИа! <1ог ТЈмуегзИа! 2ипсћ, уог§е1е§1 топ МИоз РегоУ1с, аи8 ХЈ/лсе (бегћјеп). — Ве1^гае1. Штампарија, С. Хоровица, 1906. Стр. 76. Ш1ап Ве§'0у1с: Оозрос1ја Уа!егозћа, <1гата и 5. сјпоуа. кЛапје ћгуа^вке кпј12аге 1 Мизкјје рарка (Бау. К1ет). 1906. — В. 8°, стр. 240. Цена 1-50 кр. Иесме Влад. М. Ауњевице, са додатком једно хумореско. Штамнарија Рад. Јовановића. Крагујовац. 1906. — 8°, 43 стр. Цена 0*50 динара. Живот и рад српско-црногорског лптерарног и добротворног друштва у Саи Франциску. Написао Влад. П. Поповић. — 8°, 130 стр. Цена 0'50 дин.

С А Д РЖАЈ:

Стеван Сремац, од М. II. -)- Стевану Сремцу, иесма Р. Ј. Одавцћа.

Смех (М. Арцибашев), е руског цревео Р. Дво.је Драгих (»Из еељанчица), песма М. М. Иетровића.

Шианска романска, иесиа Милорада Ј. Мит^јовића* :Податци за истдрију Београда, од 1717.—1739. год., ио архив V/ У/ ским и

Његов роман, слика С. Д. Тодорића. у Прва Сремчева прпповетка у »Новој Искри* Вечерњи се сутои сиушта. (Хајне), превод С. Д. МИЈалкмгвћа. Ирекинута Маскарада. Написала Вароница Зејлен Нојевелт, с Француског цревео А. К. Сриски сонети, иесме Душана Малушева. Сремац пред Нишем. (Из другарских успомена), од Сретена Иашића. 'Гвоје очи, шесиа Влад. Станимировића.

другим изворнма наиисао Тод. Ст. Виловски (наставиће се). Листићи: Место одговора, од Ст. С. Н. — Давио је то било, од Ст. С. Н. Уз наше слнке. Хроника: (Наука, Разно, БиблиограФија). С.шке: ј- Стеван Сремац. - Сумња. — Сремски мученици. Анатом. — Алеја код Минделхарниса. - - Вура. — ј- Ст. Сремац. као цредавач у Нишу. •}• Ст. Сремац, као цроФесор у Нишу. Шкофја Лока. — Рибари.

Власник и уредник Р. Ј. Одавић. Кацктан-Мишина улица вр. 8.

ДеЖАВНА ШтАМЦАРИЈА КрДЉЕВИНЕ СрВИЈК