Нова искра

- 343

Б. Шеноа

Јужњачки врт

у рукама. Оие две античке Фигуре, од којих једна носи пећпну, а друга јаеле, поетају јасне једном дивном црквеном песмом, што се на вечерњу о БожиКу нева (стихира на „Господи возвах..."): „Что тек^к прингсет, Христс, гакш галвплсА с-си нл земли, мкш чедок-кк. нлсг рлди: кдаждо во отх тесе еукшихћ тклреи вллгодлрешг тев-к приноситг: лнгели п-ћнУг, нгкесл зк-ћзду, колски ддри, плстирУе нудо, землд кертепх пуетинд исли : Л1К1 же млгс -рк дћку. Иже прежде к г ћкг коже, помилуи нлс2. 1С Ова иста црквена химна илустрована је у јужно! певнпци Раванице. Олика је воома избледела, ну ипак се даје распознати, како Марији „неискусобрачној" и „неневјесној" мајци, иодноси јасле једна Фигура која се као кроз маглу пазире. Горе су престављени задивљени пастири. И сцена Ваведења (Улазак Богородичин у храм) дугује доста химнама црквеним. Ваља само ову сцсну у црквици Јоакима и Ане код Отуденице упородити са стихирама, што се певају на „Господи возвах..." (на „Слава и ниње") и на стнховин: „По рождс-спгк ткошх Еогонек^ксто клддичице пришлл еси кг \рлт Господнк коспиглтиса ко скитла скитк1х2 гакш ШСКАфС -нл. г Гогдл и Глкршлк посллн2 шстћ К2 тек1? ксенепорочп^и, пифу тев-к приносА. НскеснлА кса оудикишлсл, зрлфе духл скатлго кг та кселкшлсА. Т-кмже пречисглА и несккернда , иже нл некеси и нл земли слдкимл, млти БожУа, сплси род2 нлш" (пева се на Господи возвах..." „слдкл и нш-к") а на стиховни једпа хиина гласи: „Енутрг к2 хр-1м2 БожУи, когокм-ћспшкт хрлмк козллглстса дккд ксескАтлА, и отрокшкицк! еи нун-к ск-кфи носАфе п Р г АХ°А АТ2: Игрлегг родителеи сопрАженУе изрАДное, Ишлкиш же и Дннд ликокстку^офе, гако родишл ткорцл рождшук, иже ликокстку10фи кг кожесткенихк скинУихг и питлеш руконз лнгелокок ксенепорочнлА, Христд икиси мдти, поддмфлго ллГру кел'|'к> милостк.« Поменута композиција у црквици Јоакима и Ано и није ништа друго, до песма преобраћена у слику. Шест античких женских Фигура са светиљкама у рукама прате малу Марију, коју дочекује Захарија, у оделу првосвештеника. Он има коаФиру, која ее у живопису наших манастирских цркава обично даје нехришћанеким великодостојпицима, а горња му је хаљина извезена шарама, у облику писмепа. (Овакав орнаменат у облику пиемепа еретамо у Отуденицн на потрбушју лука, што дели олтареку апсиду од иротееиеа, а нешто су томе налик и шаре на нојаеу архиђакона Стевана у Манаеији. У Велућу пак шаре горње

хаљине Захарнјино чиие, доиета, поједина пиемона, сложена без икака емиела једна иоред другпх). Иза нроцесије девојака стоје Јоаким и Ана са гостом нродавања и проноручивања. Оасвим горе досно Марија нрестолу иснод једнога балдахина пружпла обе руке (покривене убрусом), да прими хлеб 0,1, анђела што јој одозго слећо и допоси храну. На епољашн.ој страни западнога зида у Ваведењу (под Овчаром) престављена је иста сцена у истоме жанру. Мала Марија клечи овде на једноме ћилиму. Иза ње стоје Јоаким, који је левом рукои благосиља, а дееиу руку спустио на главу њену, и Ана са геетом продавања. Напред стоји првосвештеник који прима Марију, а између првосвештевнка и родитеља Богородичиних заузимају место четири женске Фигуре. Деено горе испод једне архитектуре еа аркадама, Марија пружила обе руке да прими храпу од анђела, што јој ее одозго у брзоме лстј приближава. Од великога је интереса композиција РаспеЂа. У Никољу јо она илуетрована па северној страии. цркве, као и у цркви Јоакима и Апе код Студеницо; у Бело.ј Цркви њено јо мосто у куботу, док се у Грпцу н у Студеници налази на западномо зиду праве цркве, а у Жичн у јужној невници (на иеточноме зиду њеноме) н у јужној капели (на јужноме зиду). Воома је интересантна сцена Гаспећа у Студеници, гдо на западној страни цркве одмах изнад врата захвата цео иростор измођу оба нрозора. Христос са крстатим нимбом око главе, која је на леву страну нагнута, руку лако повијоних у лакту, тела прилично у лево извијена, вертпкално пружоних ногу, етављених једна уз другу, са супендапоумом испод њих, виеи о крсту. Христос је са брадом, а око крстипа има кратку коцељу, која у широким вортикалним наборима силази без мало до колена. Свака рука и евака нога његова прикована је за крст са по једним оксером. Мускулатура трбуха и прсију означена је. На десно.ј етраии Христовој шиба крв из раио, коју у један суд са ушицама, облика полу-кугле, хвата Црква, једна женска у донојасној слици са пимбом око главе, сва умотана у једап шарама извезен воо, који само спреда оетавља елободном косу зачешљану изнад чола. Њу сазади обема рукама придржава један апђео, то као да јо приводн распетоме Христу (у другнм комнозицијама етоји овде обично запие: „Дгглк принеск нокУ злкитк"). На десној се страни удаљава једна скоро иста така женска, ну без нимба, окроћући главу нут Христа, док је сазади гура један анђео. То је Синагога (у другим композицијама овде стоји запие: „штгнд лгглн кетхи здкитк"). Лево од Гаепетога етоји ојађена Богородица, десну руку етавила на груди, а леву пружила пут Христа. Иза ње четирл дубоко уцвељеие женске, од којих једна ловом руком притискује образ (геет туге). Деено од Распетога стоји Јован, главу тужно наслонио на десну руку, а иза њега још две личностн (од оне позади виде ее сада само ноге), од којих онај папред са нимбом око главе изгледа да је дигао десиу руку пут Хрнста. Горе лево мосец црвене боје, а десно сунце (са зрацима) беле боје. Изнад меееца нророк Иеаија у допојасиој слици, а нзнад сунца други један иророк у белој бради са развијеним свитком (ВоПе) у руци. Између ових видпмо два анђела са гостом екрушене, побожне, тихе туге. (Иети гост имају анђели на једној плаштапици грчкој, која сада покрива престо у Студеници). Плаво позађе покривено је звездама. Испод крста, на коме је Христос распет, лобања.