Нова искра

— 10 —

ј.чмачпои.огојЈС иајмлађо Фа ::о ; костаЈи оу слапови приморских река: Зрм;ш,е, Цотиио, Крко: адјусгирање речиог пада према помероиом доп.ом ерозиоиом базису. Може ли се на осиову ових знакова издвојити област најиптеизивпијег спуштања на копну од издигиутих области и од површииа слабије спуштепих? Померање ерозиоиог базиса и меотимице жива регресивна ерозија утицали су на стварање долина и осталих ерозионих облика, и иоуздано ће се констатовати разноврсне младе иромене долина и долинских система. То је на Неретви овде онде опажано. Можда ће се тиме објаснити облик и хидрограФија долииа као што је Добрава и друге, затим можда и два дела Неретвине долине, који се иод правим углом сучељавају. Са овог гледишта треба детаљио проучавати Дрим, Мој>ачу, Неретву, Цетину, Крку и Зрмању, њихова стара долинска дна, кањонске долине и старе системе долина. Али ће, изгледа ми, у јадранском приморју и дииарској системи горње две полазие тачке бити плодне и уиети нових гледишта у проучавање карста. Има карсних терена различне старости, и врло важно је нитање довести их у везу с иредња два процеса. Изгледа да су млађи они карсни облици, који се слажу с нравцем слојева н са структурним липијама, а старији су оии, код којих је то слагање скоро уништено. Пада у очи, да је та зависност скоро потпуна на највишим ерозионим новршинама далматинских (Сењског Била, Велебита, Мосора итд.) и босанско-херцеговачких била, много незнатнија на номенутој најиижој орозионој повригани око Кварнера. Има карсних поља различне старости. Даље, изглода да је млађа она карсна хидрограФија, која се одликује циркулацијом воде у иукотинама и уским иећинама, (босанско-херцеговачки карст) од хидрограФије, где преоблађују пећинске реке, са пространим и дугачким пећинама (крањски карст). Карсна издаи и хидрограФија карсних поља мењала се с иоменутим ироцесима издизања и оиуштања. Обрнуто, кад се нађу ноуздани знакови за карсне терене и њихове облике разне старости, моћи ће се и на основу тога закључивати о покретима маса. Осим тога се знатно мењају ногледи о постанку јадранске котлине. Као што је иредотављено, око Кварнера и Морлачког Канала констатују се издигнуте старе иовршине и као да је то издизање било синхронично и као пандан према јадранском снуштању; изгледа, дакле, да пзмеђу њих постоји исти однос као између Олимпа и суседних нартија егејскога басеиа. При томе игра нарочиту улогу иоменута каотавска површина, јер су иоглавито у њој ижлебљене младе и дубоке долине, као Медвеја нод Учком, Речииа код Реке, Сењска Драга и друге; у тој иовршини је и винодолско-бакарско-клански грабен, сасвим узан, нрави тип грабена. Изгледа дакле, да се и јадранско спуштање и дизање околног земљшнта збило поглавито у старој каставекој поврптиии. До Палагруже и Тремита нема нигде пеогених маринских седимената, те су горњи ироцеси ја-

мачно врло млади, при крају илиоцеиа и дилувијалии. Иа југу од Налагруже и Тремита је старија јадраиска котлииа, која је у главиим цртама ностојала за врсме друге меднтеранске етаже, која је осим на неким острвцима константована и код Уциња. У пајповије су време у Кастратима, иа североисточној обали Скадарског Влата констатовани плиоцеиски марииски седиментн, с фосилима. Међутим, дно со Скадарског Блата несумњиво спустило у дилувиуму и иосле. Иостају, дакле, компликованији и ироцеси јужие јадраиске котлиие. Полазећи од области Егејскога и Јадранскога Мора, треба ићи према средишним и северпим деловима Балканскога Полуострва и покушати да се на оспову сличиих полазних тачака регае његови морфолошки ироблеми. Та, у неколико промењена гледишта, морају ерозиоие процосе изводити поглавпто из историје мора и језора панонскога и влашкога басеиа с Црним Морем и из пажл>иве студије абразионих и пипепленоких површина. Од свих питања, која при том искршавају, најважнаја су: иитање о старим долиноким равиима и терасама, о стварању долина, и о ностанку великих пробо јница Ђердаиа, Иокра, Олте, ЈКиу и Тимока. Терасе су објашњаваие хипотезом евстатичних покрета, и њу је у новије време <1е ЈлчпоИи^ обновио, ноткрепивши је многобројним, врло прецизним мерењима висине тераса иа рекама Алжира, затим иа Ропи, Рајии, Мозелу; с њима се потпуно слажу и Сввастосова 9 мерења тераса на Серету, умногоме ивисине тераса бечког басена. 10 Изненађују подударања у висини тераса тако различних и удаљених области, и по томе изгледа да се збиља морају свести иа евстатичие покрете. Али ова хииотеза наилази на, истина још јасно неисказану, али ипак врло енергичну опозицнју. И већииа мојих искустава и сви иогледи о Формирању балканских долина, у колико сам до њих дошао, такође су против хипотезе евстатичних нокрета. Противно овој хипотези врло су рано терасе алпијских долина објашњавапе ерозијом старнх глечера, затим сукцесивиим акумулуцнјама « и ерозијом, који одговарају глацијалним и ииторгацијалннм временима. Овим би се објашњавао само извесан број тераса глацнјалне епохе, али несумњиво има нреглацијалних тераса, које су изван горњег објашњења. Али и за терасе, које треба да стоје у вези с глацијацијама, мора се но горњем објашњењу претпоставити да је доњи ерозиони базис њихових река непроменљив. Папослетку је овда рнда, нарочито у научним делима на енглеском језику, исказивано мњеи.е, да постаиак тораса стоји у вези с покретима маса. 11 Ма р;ако на први поглед изгледало незиатно, нитање о терасама, нарочито о узроцима тераса, стоји у вези са свима новијим орогенском нокретима, и структурним н покретима маса, са померањима обалске лииије и са глацијацијама. Али изгледа да су за постанак тераса најважннја она померања обалске линије п.ш доњег ерозиопог базиса, која су проузрокована днзањем п спуштањем копна. Као да су шљунковите тераое