Нова искра

1 6() |6 5 170 '75 18о '85 I 90 •95 200 205 210 2 1 5

17 —

Сос а што на сваки по десег имаде, Ту је и Милева што немецки знаде, Јуца што погледом улива ти наде, Ту је и Персида. касирова ћерка, Она и не игра већ прилику мерка; Ту лепа Пијада пуна младежева, Ту и Нимфодора што фирере снева; Нимфодора млада, звезда са висина, Нимфодора красна скуп свију милина, Нимфодора смерна депб од врлина, Лане ј\ тата стиг'о чак код Варадина. ПЈта је било после то вам несмем касти (Било ј' крупних речи и лескове масти), Та ко ће их ређат' све из овог гнезда, Та више их има но на небу звезда. Ето то су сунца што момцима сјају, Што им благу свеглост из очију дају. А уз сунца ова к'о трабанти верни Поређали с' момци —■ све кицоши дерни Ту је плајаш Лацко што погледа холо Кад кетушу игра ил' кад води коло, Лепи Шаца ту је, на »урлауб* је дош'о, Да није заљубљен већ би давно от'шо Пијада га, ето, начинила слугом Никако из села не мож' „лево-кругом"; Ту је шрајбер Иса градски краснописац, Почешће га шором прати Север свирац, Кад се ђорнут крене правит' серенаде Да ублажи тако срца свога јаде. Ту ј' и хирург-Аца шго у срце дира Кад пред вече шором у тамбуру свира; Суботом му увек пуна «официна* Ко ће с њим кад брије и спајиног сина! За Елемир село он је срећа права Кад с' трефи на балу полупаних глава ; Полупане главе све лепо привије Док длан о длан лупиш — било па и није! Та ту их је много, ту тушта и тама Елемирска бесна момчадија сама Да их даље ређам далеко би оч'о Боље да прекинем кад је гајдаш поч'о. VII. Песма Сад поче игранка у најбољем реду, Замислите венац — по опису бледу Шарен, диван венац, венац премалећа Од градског и селског разноврсног цвећа. К'о зумбули момци, девојке к'о руже Пространом двораном наоколо круже ; Кривоноги Иса заплеће и цупка И лево и десно играчице гурка. Одиграше коло, то банацко лако, Одморише с мало, озноји се свако; Потребан је одмор да се свак издува За следећу игру да ноге очува; Да попије коју, коју продивани, С играчицом својом, 'нако на тенани. Кад се за тим с нова играг' започело И винце је давно дејсгвоват' почело; Свако живље гледа, лакше цупка, збори, Коло све се витла, поскочица ори ! Поскочица ј' игри што је телу душа, Свак је радо збори, свак је радо слуша. Ал' у Елемиру, ал' на овом балу

Није нико хтео више знат' за шалу : Прелила се чаша, већ је сваком дости, 220 На нос им изашли бечкеречки гости. Већ им право није, немило их дира Што паорка цура с пулгером шпацира, Што диване с њима, мењају погледе... Елемирски момци од љутине бледе, 225 Бледе и зелене пуни горког ваја Једна кап у чашу — па ето русваја! VIII. Песма Нечастиви ту је, нит' копа нит' оре, Веће људе мами да погрешке творе. И он се ту наш'о, ту посред дворане, 230 Па пришану једном да бројати стане. А гост га послуша — и то онај исти Што се на пут крен'о са џепови чисти Форинтачу своју што заборави дома Однесе га ђаво па започе ома: 235 ' «Аој селе Босонога, Зла ти нана До зла бога; Не дала ти 240 Чарапица Ни везених Папучица Да учиниш Клепа-клапа 245 За тобом ми Срце скапа» ИЈУЈУ, ијују! Ова сека До менека 250 Кад ме гле'не Нема лека, Нема лека За менека У свих девет 255 Апотека Што су на сред Бечкерека. ИЈУЈУЈУ, И ЈУЈУ • «Доста, доста веће!« викну Елемирац 260 Раскиде се коло, преста дуват' свирац.

«Какве секе велиш, та ми смо им госе, Та која те гледа, та које су босе ?!