Нова искра

— 21 —

момком његовим. Одмах по смрти Станковој јаничари пошаљу људе у Тонолу, да убију КараЂорђа, али га у нрви мах не нађоше код куће. Други пут жена Ђорђева рече им, да Карађорђе није код куће, већ да је отишао на Остружницу и да ће оданде сићи у Београд. Петар Јокић говорећи о смрти Станка Арамбашића наводи како је Ђорђе већ осетио „каква се и њему но„паракува; зато се стане уклањати и избегавати „(застанак с Турцима. Погибе му онај с којим је л све тајне плаиове о будућем избављењу милог „свог отачаства и народа кројио. 1< Уз часни ност 1800. године јаничарске старешине у Шапцу, Бего Новљаиин и Куртоглија, уби ју из пушака у подне у Шаицу Тампавскога кнеза Ранка Лазаревића, који је био врло знатан и виђен и један од буљубаша у српској војсци за време ратова против Пасваногла и јапичара. Доцније покуша Асан-ага Сребрница, муселим Ваљевски, да убије Алексу Пенадовића. После смрти Станка Арамбашића и Ран:;а Лазаревића сви се киезови узбуие, а Ваљевски кнезови одмах се ножале Хаџи-МустаФаиаши на ова јаничарска насиља. Везир поручи Алекси Пенадовићу: да ће одмах учинити што му је дужност, већ да се они ништа не брину. И заиста одмах пошље на ПГабац 600 сејмена са два топа. Бего Новљанин и Ћуртоглија са друговима затворе се у Шабачку тврђаву. Сејмени иак стану бити и град и тврђаву из пушака и топова. На тврђави заиале х^уле, а Бего Новљанин и Ћуртоглија тајно изађу из тврђаве и Савом побегну у Босну, а град се преда ХаџиМустаФа-иапшним војницима, који одмах јавно погубе 27 Турака, које јаничара које присталица јаничарских, који су били криви за ову узбуну. После овога догађаја јаничари се притаје за неко време, јер су увпделн да у Београдском Пашалуку сад не могу имати никако ону власт и онај утицај који су имали пре Кочине Крајине све донде докле се не ослободе Хаџи-МустаФа-паше, који им показаовим страшним примером у Шапцу, да морају попгговати оне повластице које је Србима давао Ферман од 1793. године. Али то је био само тренутан и за Србе варљив уснех ХаџиМустаФа-пашин. Јаничари у Србији, имајући јак ослонац у Пасваноглу, а врло често и подстицани од њега, гледаху да се само доконају Београдскога Пашалука. Мржња између њих и ХаџиМустаФа-паше беше толика, да ни на који начин не могаху остати заједно у Пашалуку. Неко је од њих морао подлећи. Пасваноглу у Видину, за време рата Порте с Француском, одмарао се и спремао се. Већ у јесен 1799. године он се изјасни не само против реФорама у Турском Царству и иротив дивана дванаесторице у Цариграду, већ и против самога султана Селима III, и носаше се мишл>у да на место Селима III подигне на турски нресто сина пређашњега султана Абдул-Хамида а стричевића Селнмова. Али ма шта да предузме у том погледу, знао је да ће му вазда бити иротивник Београдски управник Хаџи-МустаФа-паша. С тога је између њих расла мржња све јаче и јаче тако, да је из Цариграда пред јесен 1799. године ја-

вљано етраним новинама и тврдило: се, како је 11асваиоглу уценио главу Београдскога уиравника Хаџи-МустаФа-паше. У осталом, кад се зна каквим се средствима служио обазриви Пасваноглу у ранијим приликама, сасвим је могуће да је уцеипо главу Београдскога управника. Мислећи непрестано на борбу, која му иредстоји са султаном, и носећи се антидинастичким мислима и жел.ом о независности од Порте, Пасваноглу је непрестано покретао Београдске јаничаре против ХаџиМустаФа-паше, а они су се снремали на одсудан удар. За то време Порта је имала врло много носла због иереда, који су овла /1али били у Турском Царству, особито у појединим областима на Балканском Полуострву. Многи заповедници појединих области п градова беху се угледали на Осман-Пасваногла и одметнули од Порте. Између осталих беху готово самостални госнодари Али-паша Јањински, иапга Скадарски, Пеливанпаша, назван Измаил-бог у Измаилу, Терсаникноглу у Рушчуку, Илек-оглу у Силистрији, Реџеиоглу на лхалом острву Кладовском и т. д. Порта због оваких нереда у својим областима на Балканском Полуострву није могла спремити јаку војску против Видина пи иослати помоћи Београдском Пашалуку у случају потребе. Најпосле Порта, научена искуством из ратова с Пасваноглом 1797. и 1798. год., није виите мислила нападати јуришима на Видин, већ је иредузела друге мере : она је нредузела стезање и ломљења из далека и пресецање хране. Тога ради ускраћено је Пасваноглу шиљање хране из Влашке за новац, на што је дотле имао право по некаквим ранијем уговору. Осим тога Порта је чинила припреме да нападне Пасваногла и у јесен 1800. године наредила Саид-паши, сину Батал-иашину, да иде с војском у Румелију против бунтовника. Исто такозаповеђено је Ел1ди-Осман-паши, Каликпаши и Београдском паши да иду против Пасваногла. Батала су бунтовници потукли близу Једренета, а Пасваноглова војска победила је војску Хаџи-МустаФа-пашину недалеко од Ниша, у којој је пало преко 500 људи. Почетком 1801. године Порта је заповедила Београдском управнику Хаџи-МустаФи да спреми војску од 20.000 л>уди и да пође на Пасваногла, али Хаџи-МустаФа ту заповест није могао испунити, јер за тај посао није имао иотребан новац, а и сами јаничари чинили су му сметње. Међу тим р;ако су се због многих одметника од Порте и иереда, који су овладали у 'Гурском Царству, јавили многи разбојници, који су пустошили поједине области, то Порта заповеди Хаџи-МустаФа-наши, негде крајем априла, и појединим иашама у Босни, Србији и Румелији да разоружају становништво. Управник Београдскога Пашалука настао је да изврши ову заповест у својој области, али та намера изазва силно незадовољство код становништва. Многи се поплаше од ове мере бојећи се нереда или изненадних крвавих напада, те се многе породине почну селити из Београдскога Пашалука у Банат и у Срем. Ова емиграција Срба преко Саве и Дунава изазва у становништву, како у Банату и Срему тако и у Београдском