Нова искра

— 63 —

демонско чудовиште, које ће јој причинити пакости и зла. Млада девојка личила пам је лтого на нашу младу уметност, која се сва нагла над извором са Запада. Огта се, неоспорно, мора тамо беспрекидно учити на добрим примерима,, ну она би и на гостол>убивоме землЈигату своје домовине могла у обил>у наКи мотива за своје иреставе. Мо]>амо одмах признати, да у томе погледу Изложба Југословенске колоније чигни веома нријатан утисак. У изложби учествује дванаест уметника. Они се разликују и техиичком, као и предметом, који обрађују. Док ВидовиК воли тајанствену тигаину вечери и ноКи и мистичан свот сањарија; док Грохар и Јама са предилекцијом бирају мотиве из природе и студирају 11Х у разно доба године и у разноврсној светлости једнога дана; док Михаилова највећма интересује портре, дотле се код П. ВучетиКа оиажа многостручпост интереса, код Јакоиића иаклоност студираљу вештачке светлости у унутрашњости једнога нростора а код II. Петровићеве наклоност престављању једне одређене серије предмета. Кризман воли радирање (ВасНгип^), а Божинов карикатуру. Најугледније место, несумњиво, заузима вајар И. МештровиД.. Он махом бира Фигуре са јако избразданим лицем, са коштуњавим и жилавим удовима, са телом, које је под при.тиском извесне емоциј • духа. Фигуре су му иначе пуне живота. Свугде се даје запазити покрет: у току линија, у нагибу површина, у контрасту сенке и светлости. Нарочиту пажњу поклања он лицу и рукама. (Певачица.). Свеколики живот једне индивидуе даје се читати из црта њена лица, из оних линија, које ј з судбина повукла. У рукама његових лица налазе израза осећања узнемирене душе. По примеру великих мајстора јелинских, италијанских и савремених и ои се бави студијом нага тела без страха, који јз плод нашега морала обученога у униФорму. Најбољи утисак чини његова група: На извору жи&ота. Комлозиција преставе, распоред Фигура, њихово тр тирање издају једнога извежбанога и израђенога мајстора. Могло би се овде онде замерити диспропорцији тела, ну ове су се омашке могле десити и сасвим случајно. У Уметнику мога народа лице, које је дубоко изорано браздама, изгледа доста аФектирано. Зидање Скадра је један подесно изабраии мотив из народне песме. Од сликара иам је најсимпатичнији Иван Грохар. Он има око осетљиво за боје и за светлост. Његова слика Иаа села оставља утисак једне добро проучене ствари. Боје су код њега само релативни контрасти, који се уједначавају једним општим тоном. С тога из његових слика веј:: нека простота, која нам је веома симпатична. Хељда у цвету најподесније илуструје ову особину његове уметности. Шкофја Лока у вејавици показује умешност уметникову да Фиксира светлосне иојаве у моменту, кад се снежне пахуљице проспу на земљу, а контуре се предмета неодређено назиру у општој поплави од белога прамења снега. Желели бисмо видети уметника са каким сложенијим пејзажем. И Матија Јама нам је доста симпатичан. По његову дрвећу могло би се погодити, у које су доба дана сликани (Храст, Борови, Букве). Несумњиво му је најлепша слика Угао вртни. Његов снег има боју глечера (Рани снег, Млин). Е. Видовић долази у ред сликара, који већ имају своју одређену Физиономију. Њега највећма занима романтична тишина једне ноћи /Тајанственост иоћи). тајанствени мир што мистичношћу обавија како напуштено обиталиште људско (Оиустели двори) или отвара маха чежњи у првоме сумраку вечери (На иочинак). Природа, коју он слика, прожмана је махом дубоком меланхолијом. Отуда су његове слике срачуњ не на то, да у души гледалаца изазову извесно расположење (8Мттип§). Сликар не налази у природи ништа, што би било страно човечијој души. Људски дух не трпи ништа у свету, што би му било туђе. Он неће да буде понором одвојен од онога, што га окружује. II у мртвоме, пустоме, дивљем гтазире он нешго свога. Тако прлцмети, који са човеком немају ништа заједничкога, изгледају посматрачу, као и да сами К 1 Ш ЈУ У себи душу човечију. Споменуте слике Видови-

ћеве толико су проткане овим срођавањем лриродо са човеком, да би им се мирне савести могао дати наслов Меланхолије. Он сам једну своју сличну слику крсти именом ТгШШа. У својој техници стоји Видовић под снажпим утицајем познатога сликара Сегантиниа. Локалне боје, које у својој укупности дају један оигати топ, моће он једну поред друге у тапким, пастозним линијама. Овака мегаавина боја посута је безбројним роФлексима светлости. Само што се овде у Видовића не даје констатовати волики избор боја. П. ВучетиК чини добар утисак својим многоструким интересом у избору композиција, сво.јом ревносном тежњом за оригитгалнотићу у инвенцији [Магдалена, у којој је илустрован покушај освете Магдаленине над крстом, на коме боше мученичком смрћу уморен љубимац њен Христос) и својим декоративним талентом (Алегорија). Леп угисак чиии Јесен. Р. Јакоиић студира реФлексе вештачке светлости (лампе) у замраченоме нростору (У мраку, Девојке, Ноктурно/, а Н. Петровићева се ровносно труди, да у наше публике развије укус за техником импресиониста. Поједине мрље боја, што се на платиу у извесноме одстојању једна поред друге стављају, треба да се на ретини ока стеку у еФекат светлости. Н. Петровићева се несумњиво налази на путу иапредовања. Н. Михаилов је изабрао иеблагодарно поље портрета. Он ће, носумњиво, наћи вигае допадања у публике, која би у једноме салику хтела једигго спољашњу, случајну сличност црта, него ли у оно, која у овим цртама тражи изражен свеколики духовни живот престављене личности. М. Рачки има свој особени манир, а Л. Катун.ариИ је заступљен само једним радом (Поезија у ноћи). Своје публике ће наћи и карикатуре А. Божинова, као и радирања Т. Кризмана. Влад. Р. Петковић

РАЗ

* Одбор Задужбине д-ра Љубомира Радивојевића расписује стечај за дело: Сточно лекарство. Ово дело валза да је написано за нарос, како би га мо^ао разумети сваки сељак. У њему ваља изложити све сточне болести, знаке по којима се познају, узроке њихове, и начин лечења, а нарочито како се болесној стоци указује прва помоћ и сама нега док не оздрави. Обим овога дела ваља да не буде већи од 5—6 штампаних табака оне величине, као што су издања овога Одбора за народ. Награда за ово дело јесте одсеком пет стотина динара. * Одбор Задужбине д-ра Љубомира Радивојевића расписује стечај за један буквар који ће бити намењен неписменима, који су ради да науче читати и писати без туђе помоћи. На крају тог буквара може бити и неколико чланчића о грађаноким правима и дужностима, или каква друга грађа, као прво штиво. Овакав Ке се буквар штампати у великом броју примерака и већим делом испоклањати неписменима у Србији и Српству. Одбор жели, да овај буквар не буде већи од три штампана табака оне величине као што су његова издања за народ. Награда је одсеком: пет стотина динара. Рукописе за оба ова дела ваља послати најдаље до 1. септембра 1907. године секретаријату Одбора Задужбине д-ра Љубомира Радивојевића (Београд — 8егМе — Браће Недића ул. 23.) Уз сваки рукопис ваља писац у затвореном коверту, с истим знаком или изроком као и на рукопису, послати и своју адресу. Коверти ће се отворити тек пошто дела прегледају стручни реФеренти и Одбор донесе одлуку о томе, која ће се од њих откупити. Откупљена дела остају својина Одбора Задужбине д-ра Љ. Радивој ^вића, а остала ће се, на захтев, вратити писцима. * »Јоигпа! Леа Бећа^а« у 28. броју свом (29. јануар о. г.), у свом књижевном прегледу, овако приказује »Бал-