Нова искра

— 110 —

је пикаква вредиост позната. Разуме се, да се такво иовршио знање после неколико месеца мора заборавити. При путовању по Србији, затим ове године као ректор, имао сам прилике да познам више таквих ученика, затим и неке од оних који су сада чиновници. Многи од њих дубоко жале, што нису на Великој Школи употребили најбоље прилике и најбоље своје године на стручну и научну спрему. Сада, казивали су ми, иадокнађују то колико могу, али честитији од и.их махом осећају, како су за стварни рад (осим пајобичнијег шаблонско-званичног) готово неуиотребљиви. Неки су додали, цинички додали, да имају пред собом „славне (( претходнике исте несиреме; ти већином осећају, мисле и говоре у главноме онако, као што пишу наше лоше новине. 30 Држим да се и из овога кратког излагања јасно види, да партизанска преокупација деструктивно утиче на спрему и Формирање учепика и на научни рад на Универзитету. Ученици пропусте најбоље доба у животу, универзитетско доба, да проматрањима, студиј ама, мирним дискусијама створе себи чист и објективаи суд и поглед на положај и прилике своје земље и на опште принципе, који свет покрећу. Већином се, дакле, не добије основа за дубље и објективно образложавање акција и положаја, које их после школе очекују. Ја се уздам да ће наши ученици осетити огромну разлику и различну вредност нзмеђу чистог и објективног погледа и партизанског, уског, секташког, Фанатичног, за који се бар у раној младости не треба везивати. Врло штетан утицај партизанства осећа се и у другом, и у неколико друкчијем правцу. Већина се ученика не спреми довољно, ни стручно пи научно. Још једном морам номенути познату истину: универзитетске прилике и доба живота, које се проведе на Универзитету, најбоље су прилике и најбоље доба живота, у коме се може озбиљно учити и добити основа стручне и научне спреме. Који пропусти и не употреби те прилике и то доба, махом их не може никад и ничим у животу накнадити. Познато је, напослетку, да она интелигенција, која нема ираве спреме и која није себе студијама и размишљањем етички Формирала, пе може подићи јавни морал своје земље. Уверења сам да ће наши ученици, у својој маси, сазнати, да нама није више потребна само политичка бравура. Све се више увиђају данашње праве иотребе наше државе. Никад се више пије осетило као иоследњих година, да нам треба озбилша, не полутанска и површна спрема за све гране државне управе. Као што у науци има много проблема, од којим сам неке у почетку говора представио, проблема, који се могу репгати само знањем методе, Факата, непрекидном студијом и Формирањем себе самога, исто је тако и у правој политици и државиим пословима. Нама то у највећој мери недостаје. Ми имамо рђаво поседнута многа, врло многа места државног и националног рада: од места посланика на страни и конзула, па до исто тако важних и корисних

положаја пољоиривредне струке. Универзитет мисли да је ово главни правац, у коме треба да развијате своје способности и своје амбиције. 31 И будите увереии, да одбацивањем гхартизанства и партијских организација нећете занемарити политику и политичко васпитање. Напротив, тек ћете после тога моћи мирно и разумно мислити о иравој политици, о правим питањима Србије и сриског народа. После школе морате се већ и иначе одмах и већином чврсто везати за поједине политичке организације. ПРИМЕДБЕ И ДОПУНЕ 1 До тога сам мњења дошао 1900.—1902. г. проучавајући тектонику Балкана, обилазећи Крим и Јаилу, затим на основу проматрања Е. Рауге-а: Е1;ис1е з^гаИ&гарћЈ^ие (1е 1а рагИе зи^оиеа!; с1е 1а Сптее 1877. и нотица де Фокта. Алм је то немогућно прецизно доказати, док де Фокт не публикује своје деФинитивно мњење о класиФИкацији јаилских терена. 2 По својим геолошким профилима и проматрањима утврдио сам у овом крају Србије врло знатне прекрилне боре (ТТћексМећип;?). Од 1902. г., од бечког геолошког, интернационалног конгреса, било је поуздано да постоје знатни сћагпадез-и не само у западним Алпима, где је ова, у неколико нова, теорија постала, већ и у источним Алпима и у Татри, и да ће се многи ТЉег8сћ1ећип §:еп-и морати тумачити као сћагпа^ез-и. Једном доцнијом екскурзијом био сам још више покренут да помишљам на сћагпа&е у Мирочу и обраћао сам на то пажњу г. С. УрошевиКа, који петрографски проучава то земљиште. У јесен 1906. г. прешао је преко Мироча г. М. Мургочи, који нарочито изучава сћаги^ез-е у јужним Карпатима, и јавља ми да је такође мњења да је Мироч шариран. 3 Испитивања Лоцијева на Блатном Језеру (усмено саопштење). I На пинеплене јужних Карпата најпре је обратио пажњу Е. (1е МаНоппе на геограФском конгресу у Вашингтону (Еуо1и1;шп тогрћо1оЈздие (1ев Кагра1ез тегЈсћопа1еа. Сотр1е8 КешЈиа с1и соп^гев §ео$г. \Уа8ћт^1оп 1904.). Њихове поремећаје, у вези са стварањем долина и с терасама, почео сам хватати 1906. г., обилазећи један део јужних Карпата. 5 Основе за геограФију и геологију Македоније и Старе Србије итд. књига II. — 6. У смислу како је схваћено свођење Олимпа. Исто дело, књига II с. 457. ' 1)г. N. Кгећв. Уегћо^епе УегећпипдаПасћеп т 1з1;пеп. Оео§г. ЈаћгезћепсћТ аиа ("МеггеЈсћ \У1еп 1906. Моје схватање, у тексту представљено, разликује се од Кребсова, али иолазимо од истих принципа. 8 с1е ЕатоШе. Е1ис1е сотрагее с1ез ауа^бтеа с1е (;еггавзез <1еб уаНеев с!е Г 188ег, с!е 1а МозеПе, с!и Кћт е! с1и Кћопе. Ви11. с1е 1а 8ос. §ео1. с1е Егапсе 1901. с. 297. 9 К. 8еуаз1 ;о8. Без ^еггаазез с1е 1а уа11ее с!и 8еге1ћ (Коитате). Ви1ћ (1е 1а 8ос. §ео1. (1е Ргапсе. Оиакибте вегје, 1;оте III с. 30. 1903. — Без 1;егга88е8 с1и Бапиће е* с1и ЗегеШ, Га^е (1и с1еШе с1е8 РоНеа с1е 5ег. Исти Ви11. 1904. с. 669. 10 Р. X. бсћаГег. В1е аКеп Р1и881;еи'а88еп 1т Сгететс1е^ећ1е1;е с1ег 81;а(11; \УЈеп. МШћеИипд-еп (1. к. к. ^ео^гарћ. ОевеП. РЈ02. с. 325. — Ветегкип^еп гиг Рга^е (1ег а11еп Р1и8б1 ;егга88еп ћеј ЛУ!еп. Исти часопис 1905. с. 587. II Тћ. СћатћегНп апс1 К. Заћзћигу. Оео1о§у. Уо1 1 с. 193. — А1Ггес1 Вгоокн апс1 С1еуе1апс1 Аћће: Тће §еоЈ^гарћу апс1 #ео1о§у оГ А1азка. 1Ј. 8. Оео1. 8игуеу 1906. 12 Репск и. Вгискпег. Ше А1реп 1т ЕјвгеНаКег. ЕеЈргЈ^, ТаисћпЈ1;2 1905. — Н. ОћегтаЈег. ВеНгауе хиг Кепп1 ;п188 с1е8 Оиаг1агз 1п с!еп Ругепаеп. Агсћју Шг АпЉгоро1о^1е 1905 и 1906. г.