Нова искра

— 126 —

ског језгра. Макар да оно може бити и врло незнатно, макар да још нема примера у астрономији да јо комета имала каква год утицаја на нланетске путање, ипак нека је језгро чак и један милијонити део земљине масе, што чини 120.000 билијона цената — реците ми сами, да ли о судару са таквим једним телом треба бити сасвим равнодушан. Чак да је језгро састављено и од чврстога комађа или од гасова, моје се уверење ипак не може поколебати, јер би судар и са групом чврстог комађа нричинио оласне последице но земл.у. Доказамо је, да се у кометама налазе угљоводонични гасови. Њих ио свој прилици има и код ове комете. Они могу врло лако отровати нашу атмосФеру, те тимо уништити милијоне живота. Судар ће тај имати много јачих носледица, иего што беше катастрофа са Помпејом, Херкуланумом и Стабијом када их везувска лава покри и уништи. Пре свега силни земљотреси престравиће становнике по целој лемљи, кора земљина испуцаКе на многим месгима, из унутрашњости земље на хнљадама места искуљаће усијана лава и разне материје, што ће чуда починити. Пу ипак, не бојте се, господо, ја тврдим само могућност такве катастрофе, али не и вероватноћу. Ту могућност потв|)диКе ми и сви астрономи у свету, па макар писали нротиву мене књиге као врата велике! Сад ступи на говорницу стари астроном Бруно и отпоче: — Поштовани слушаоци, овако многобројни одзив ваш показује како је силно иптересовање о предмету који је данас на дневноме реду. Питање то, привидно је доиста интересантно, али — ту астроном подиже гласом ■—■ у ствари није ништа! — Охо! викну једап присталица Гросеров. — Ћутите лаковерни, док не видито у чему је ствар! заповеди му говорник таким гласом, да су се оканули ларме и сви остали који ту беху уз Гросера. — Истина је, на жалост — настави астроном — да до сада у опште врло мало знамо о кометама. Али, при свем том, можемо поуздано тврдити, да је судар земл>е и њених становника са таквом једном вагабундом потпуно илузораи за земљу и њене становнике. Поштовани слушаоци, докле год је наука допрла, још се није наишло ни на један пример, да је на земљи ма и једна мачка пострадала од комете. Три пута је до сада, господо моја, Земља пролазила кроз сам реп кометски : 1819., 1823. и 1861., па се ништа нарочито иије опазило, осим само нешто ведрије ноћи, јаче од обичне месечине. Наводим вам још и то, да је 1770. Леселова комета прошла сасвим близу земље па се не примети никакав утицај те близине. Ви не смете веровати само то. да Ке вам комета макар штогод нашкодити при судару, већ не смете примати за исгину ни то: да је такав судар у онште и могућан. Право је рекао амерички астроном Ме\\'котћ: »Слепац који испали иушку у ветар, пре ће погодити гицу у лету него ли што ће се земља сударити с кометом«. У више нрилика утврђено је, да комета, о којој је сада реч, у опште не може доћи на такву близину до земље, да може бити опасна. Не, драги саграђани моји, кунем вао именом Божјим, не бојте се комете! Ако ме не послушате — ви ћете спасти на ниво оних несрећника из 1000. године, који се такође беху поплагаили пропасти света, те једног јутра освануше без игде ичега, пошто све своје имање завешташе црквама и манасгирима. Кад људи не пазе на своје радње, оида су им комете криве ; а кад комета прође без икаквих последица. онда јој се врло смешне ствари нриписују. Тако је на пр. забележено 1454.: »Појава једне комете и пропадање шуотерског заната у Линебургу«; 1668: »појава једне комете, носле које су поцркале грдне мачко по ВестФалу <( и т. д. Дакле не плапште се таквих измишл>отина, јер оне не вреде ни по луле циганског дувана! (( Са овим речма астроном сиђе с говориице, а у исти мах тамо се већ беше попео Гросер, да каже неколико речи зарад објашњења. Он отпоче: »1. Наша наука не допире тако далеко, да с ноузданошћу можемо тврдити, да о катастрофи, о којој се сада води реч, не треба бити тако равнодушан;

2. Г, Бруно казао је да је земља до сада већ три пута пролазила кроз реа кометски, али ја тврдим, да кометски реаови нису исто што и кометско јелгро , те и наведени примери нису противу мога твр^ења; 3. Ма да су судари врло ретки дога^аји, да се по рачуну вероватноће збива јсдап тек у билијону година, ко нам може јамчити, да она — 1899. — није баш та једна од тих билијон година! 4. Има иримера, да су од метеорског пада пострадали многи људи, као што је био и случај 823. године у Саксонској, када је 35 села запаљено. Пошто метеорите сматрамо као неки расути материјал комета, онда из оваког једног примера, од једпог метеорита, можете доста добро закључити и: све последице од читаве једне комете. — Ја ипак напбмињем, господо, да ја не тврдим вероватноћу већ само могућност судара!« — Те последње ваше речи, додаде астроном, ипак су довољне да заплаше свет без икаквог озбиљног разлога! —■ Не могу мислити, да сам својим разлагањем могао дати каквога повода за то, одговори Гросер: ја износим само своје научне погледе и ништа више! —- А... тако... нншта вигае! викао јо ражљућени астроном... Ништа више!... То што ви говорите јесте права злоупотреба науке, и противу тога ја протествујем ! Изволитс сутра на звездариицу, па ћемо видети ко је у нраву!... — Живео Гросер !... чуше се узвици из гомиле. — Живсо Бруно !... одговараху присталице његове. Тако је и седница закључена. (свршиђе се) проф. Ј. Михаиловић

Годишњиџа Николе Чупића. Књига XXVI. У Београду, 1907. Цена 2 дин. — На великој 8°. Мали број добрих дела, која смо пред крај прошле и почетком ове године добили, порастао је ша један појаном ове књиге. Не само нмена писаца чнји су радовн овамо ушли, него и вредносг самих радова, укупно узев, препоручују књигу. Од писаца заступљени су: Стојан Новаковић са четири, Андра Гавриловић с.а два, а нок. Божа Кнежевић, Аврам Поповић и Милојко Веселиновић са по једним радом. Г. Стојан Новиковић приложио је извесне податке који ће бити од интереса и за књижевног историчара и за лексикограФа — и у опште за Филолога. Занимљиво је да г. Новаковић није следовао ономе скоро општем правилу код нас, по коме се, у позно доба књижевне делатности, махом прсживљу ствари већ једном написане и кад на место стварног [)ада и нових исграживања долазе само празна и безначајна- уопгатавања. На против, он ради још и дан дањи, непрестано још истражује и доноси релативно в|)ло тачне закључке о прикупљеноме материјалу. За доказ навоДимо сва четири н>егова чланка која су у овој Годишњици изашла: 1. Вук КараџиИ и II. И. Падеждин, драгоцен прилог за биограФију Вукову. Сем тога чланак је врло занимљив, складан и пун садржаја; из њега не само да видимо везе Вукове с Надеждином, него још и самог Вука интимније познајемо. 2. »Со#е (( и »Сокалник (( у средњевековној Србији. Обара се Даничићево и Миклошићево објашњењ" тих двеју речи и утврђује за реч »соће (( да под њом »треба разумевати дажбину десзтка житнога, која се државном господару давала на опште државне, поглавито војне потребе«; а за реч »сокалник« вели ое, да она није зна-