Нова искра

— 220 —

Селма. Наравно! Зар сс не сећаш како је било са Хартманом или са Ллумом? То су биле читаве љубавне изјаве. Па шта сам радила? Теби сам писма предала, а кад су они по одговор дошли: ти си нх добро дочекао. Зар није било тачио? Па ипак ми се и Хартман и Блум, кад ме сретну, до земље клањају. Зар није тако? Нисам ли ти писма предала? Лоренц. Па да, она од Хартмана и Блума... Селма. Но, па реци; мислиш ли да сам ти неверна! Лореиц. Боже сачувај, којешта! Селма. Сећаш ли се шта сам ти о нашој свадби рекла: »Ако будеш у мене сумњао — иреварићу те. Лоренц. Верујем ти. Селма. Оиомени се само својих речи : »Ни један муж није нреварен, који то незаслужује ! 1С Лоренц. А ако ти верујем.... Селма. Ако ми верујеш, не смеш бити л»убоморан у опште: ни један паметан човек није љубоморан. Лоренц. Дакле — ии ја иисам љубоморан. Селма. А пе сме те ни интересовати иоказује иисмо ) шта је у овом писму. Лоренц. А ако ме интересује? Селма, Не сме ти вивде ни иасти на памет да ме о томе питаш. Лоренц. Па зар ја питам? Селма. Закуни ми се да не ћеш бити љубопитљив ? Лоренц. Куием се. Селма. Читај писмо. Лоренц (извепађен) КаКО ? Селма. Читај. У1оренц. Не, нећу. Селма. Читај! Лоренц. Али — паметан муж.... Селма. Не мари пншта. Лоренц. Ја сам се заклео.... Селма. Ја ти заповедам, да прочиташ писмо. Лоренц. Заповедаш ? (отвори) Наравно Фери! (чита) »Обожавана госпођо ! Одавна вас већ волим/ 1 То је дивно. Селма. Младић није још покварен, зар не? Лоренц. Но, не налазим баш да је непокварен, кад једној удатој жени такве ствари пише. Селма. Баш зато, што такве ствари пише. Лоренц. Красна непоквареност! (чита) »Вечерас, кад ваш муж оде у клуб, доћићу по одгоВ0р. 1< (баци писмо на сто) БеЗобраЗНИК ! Селма. Ти наглашујеш сасвим погрешно. Лоренц. Шта? Сдлма. Па ту реч: Безобразник! Тако бн могао нагласити, само у случају да си писмо код мене нашао. А пошто сам ти га ја дала, треба да кажеш: „Безобразник!« — Узвишено, иронично, смишљено — знаш.... Собарица (јавља) Господин Фери! Лоренц. Шта? (дремигаља се) Ах, тако! као мадо нре Селма) Безобразник! Селма. Тако је ираво! Пустите г. Ферија.... (девојка одлази) А сад, знаш, поступај с Феријем исто онако као пређе с Хартманом и Блумом.

Лоренц. Разуме се, ја ћу га већ научити Селма (смеје се) Знаш, шта бих учинила да сам на твом месту ? Баш бих сад ишла у клуб! Да, и то бн му учинила. Лоренц. Како си пакосна! Селма. Оставићу вас саме (одлази смејући се). Лоренц. Доиста је ирава срећа имати, тако паметну жену !... (Фери улази; Лоренд му нође у сусрет) 0, господине Фери. Фери. Господине докторе, слободан сам вратити вам књигу коју сте ми љубазно позајмили. Лоренц. Већ? Фери. Да, прочитао сам је невероватно брзо. Па сам помислио: биће најбоље да вам је одмах и вратим. Лоренц. Ово је доиста пуки случај што сте ме код куће нашли. Ја сам петкол^ обично у клубу. Фери (чини се као да се сад сетио) Ах, да, збиља ! Опростите (устаје). Лоренц. Не, не, останите само: моја је жена код куће. Фери. Доиста.... (седа) Како је поштована госпођа ? Лоренц. Хвала вам лепо. Добро је. Сад ће и она овамо. Минут-два мораћете се и мојим друштвом задовољити. Фери. О, молим лепо.... Само ако вас не задржавам. Лоренц. Никако не. Никако (врилази орману) хоћете једну чашицу? Фери. Ви сте врло добри, г. докторе. Лоренц. Коњак или Бенедиктинац ? Фери. Бенедиктинац, ако смем молити. Лоренц. Ја ћу коњак (точи) Тако. Прозит! Живела љубав! Фери (збуњено смеши се) 0!.... Лоренц (за се) Како се смеје! — (гласно) Изгледа господнне Фери, међу нама буди речено, да имате луду срећу код жена! Опростите мојој индискретности! Но? Зар иемам ираво? Фери (збуњено) 0.... то заиста не знам! Лоренц. Та немојте се правити! Са таквим очима! Алн реците ми: да ли сте кадгод волели и коју удату жену? Та међ' нама? Фери. Али, господине докторе! Лоренц. Па мени бар можете рећи: као адвокату, старом пријатељу — у четири ока. Но? Фери (иосле збуњене иаузе) На жалост, Ј0Ш НИ .једну. Лоренц (таишући га по рамену) Тешите се младићу. То може још и бити.... Заиста, то је штета... у осталом, ја вам ово никако не говорим из искуства. И сувише млад сам се оженио. А прва жена коју сам заволео (кисела лица) била је моја жена. Фери. Ха, ха, ха! Добар виц (смеје се усиљено). Лоренц. Мора да је дивна — таква веза. Што ви мислите ? Фери. Рекао сам вам Лоренц. Најинтересантнија у тим односима ипак није жена, јер удата жена је исто што и свака друга. — Не ! Много интересантнији је муж! Фери. Муж ?