Нова искра

— 233 —

да су со ћутећки били споразумели да тито виттге искључе карактер ресторације с овог места, док је он, дакле, тако размшттљао о томе, угледа једног познаника где ступи унутра, и ова изненгадна појава једног гтознатог лнца, после толико нопознатих, дође му тако неочекивано да се није могао уздржати а да не устане и да дошавшег познаника не поздрави весело и чисто као зачуђено. — Да ли очекујете кога? — угшта га овај и погледа о коју ли ће куку окачити свој горњи капут. — Не, сам сам. — Па то је славно. Придошлица бејаше неки доктор Хјерилд, млад човек, с киме је Нилс разговарао пеколико пута код државног саветника, и за кога је знао, истина не из његових сопствених речи, већ из понекнх заједљивих иецкања дрзкавне саветниковице, да је у погледу верском веома слободоуман; по његовим пак пајавама знао је да је Хјерилд у иолитичком погледу заступао сасвим супротно гледитпте. На оваку врсту људи пије се иначс паилазило код државног саветника, који је бпо колико клерикалан толико и либералан, а доктор је приттадао како по својим пазорима тако и по својој преминулој матери оним та,да врло многобројним круговнма, у којима се на нову слободу гледало од чести скептичннм од чести мрским погледима, и у којима су у религиозном погледу били више рационални но атеистични, ако чак не ипдиФерентни или мистични, што је такође могло бити. У овим круговима, који су у осталом били врло разнолики, налазили су да им је и Холштајн прирастао за срце бар толико колико и Јитланд, нису осећали никакво сродство са Шведском, и нису се држали безусловно Данске по новом данском начину. Напослетку, знали су боље Молијера но свога Холберга, Багезепа бол^е но Еленшлегера, и иоказивали у своме укусу за уметности можда нешто мало и сладости. Под утицајем оваких, или у сваком случају сродних гледигпта и симпатија Хјерилд се и бејаше развио. Он гтогледа несигурним гтогледом у Нилса, док му је овај саопгптавао своЈе опаске о другим гостима и нарочито се задржао на томе, како се они угграво стиде итто немају своје куће или бар сродничко огњиште које би их тога вечера ггривукло. — Да, могу то ^а појмим, — рече он хладно и скоро као да и не жели да се говори о томе. На Бадње Вече човек и не долази овамо по својој доброј вољи, и по невол>и он је свестан, и ако га то понижава, осећања да је пскључен, па било кривпцом својом или других. Л да ли бисте ми ви хтели рећи, зашто сте ви овде ? Ако нећете, а ви реците само не. Нилс одговори само да је последње Бадње Вече провео са својом већ од тада преминулом мајком. — Опростите ми, — рече Хјерилд, — од вас је било врло љубазно тпто сте ми одгово-

рили; али, ви ме морате извинити, ја, сам тако неповерљив. Рећи ћу вам то, да човек мозке замислити л>уде који долазе овамо да у младалачком расположоњу проведу Вадње Вече, а ја знајте, ја сам овде пз поштовања према Божићу других људи. Ово је прво свето вече које не ггроводим у каквој љубазној породици, коју познајем још из свога роднога места, али ја сам уобразио да сам им ја на сметњи кад они иевају своје божићне псалме, не гпто би се можда устручавали — зато су они и сувише честите дутне — али за њих мора бити непријатно, како мепи изгледа, гледати крај себе човека за кога се те песме певају само у ветар и ништа витпе. Вечерали су готово ћутећки, па се онда здоговорише да свој тоди попију на ком другом месту. Ниједан од њих не имађашо вол>е да вечерас гледа у позлаћеие оквире на огледалима и у црвене соФе, у које су иначе свако вече преко године гледали, то с. тога и уђоше у једпу малу каФану у коју иначе пису одлазили никад. Одмах су видели, да нема пиггтта од њиховог остајања овде. КаФеџија, келнерн п неколико пријатеља играли су карата; жепа и кћери каФеџијине гледале су игру и послуживале око стола, али гге и њих; једап од келнера донесе им што су захтевали. Они се пожурише да испију, кад су опазили да су узнемирили друштво, јер се почело одмах тише говорити, а гостионичар, који је седео у котпуљи, није се могао савладати да остане и даље тако, већ бејаше навукао свој каиут. — Вечерас смо по готову без крова, — речо Нилс, кад су пошли штз улицу. — Да, тако и треба да је, — бејаше Хјерилдов мало патетичап одговор. Дођоше да говоре о хриигћанству. Предмет овај лебдео је тако рећи у ваздуху. Нилс је говорио ватрено али доста површно против хришћанства. Хјерилду је било досадно да оггет ступи на поље дискусија, које су за њега биле старе, те зато и рече одједанпут, без икакве везе с оним што је ттретходило: — Узмите се у памет, господиие Лине; хришћанство је моћно. Глупо јо доћи у сукоб са истином која влада агитујући при том за истину која има тек да наследи престо. — Било глупо или не, тај обзир не постоји. — Немојте рећи то тако лакомислено; мени није била намера да вам кажем тривијално да је то у материјалном погледу глупо; то је идеално глупо, па п више него то. Пазите се! Ако није то баш потребно за вашу личност, а ви се онда немојтс сад везиватп и сувише чврсто за то. Као песник ви имате и иначе толико других интереса. — Ја вас збиља пе разумем! Та ја не могу тек поступати са сампм собом као с р;аквим верглом: да- извадпм комад који је мало ттопуларан па да наместим други који свак звиждуће! — Не ? Али има људи који то могу. Но ви бисте могли рећи: нећемо да свирамо комад. У