Нова искра

— 237 —

сарде обориле на колена, сучељавала се у мрачном куту с пивиицом и кошаром, а у јаснијем куту са житницом. У мрачном куту била су задња врата од дућана, који је са сељачком собом, канцеларијом и собом за млађе чинио један мали, мрачан свет за себе, где је због измешана мириса од јевтина дувана, влажних подова, бакалских ствари и опоре, суве рибе и влажнога сукна ваздух био тако густ да га је човек поготову осећао у устима. Али, кад би се затим прошло кроз каицеларију, у којој је човека чисто гушио густи дим од воска за печаћење, и доспело у ходник, који је чипио границу између радње и породице, човек би онда паишао овде иа мирис од новога женског одела, који јебио као припрема за благи мирис од цвећа у собама. То није био мирис каквог букета, не мирис иравога цвета, то је била мистична атмосФера која буди усгГомене, коју човек палазп на сваком огњишту, о којој не може нико рећи посигурно откуда потиче. Свако огњиште има своју нарочиту атмосФеру; она потсећа човека на тисућу ствари, на задах старих рукавица, иа нове карте за играње или отвореие клавире, али је свакад различна; њу може човек задушити разним кадом, мирисом и цигарама, али се она не може уништити, она поново пзбива и опет је ту, пепромењена као што је и била. Она је владала овде као цвеће, не као шебој или руже, ие као цвеће које постоји, већ опако као што човек замишл^а мирис оних Фантастичних, као саФир тамних љиљанских гранчица које се вијугају на вазама од старога порцелана. Па како је тек приликовала овим великим, ниским собама са њиховим наслеђеним намеиггајем и старинским украсима! Подовп су били тако бели као што су само подови у старамајке, зидови су билп премазанп једном бојом са лаким јасним цртежем од венчића испод гесимса; на срединн таванице бплајеједна ружа од гипса, врата су била канулирана и имала су сјајие месингане кваке у облику делФина. Низ прозоре, са малим окнима, висиле су ваздушасте мрежасте завесе, беле као снег, набране и кокетно украшене пантљикама у боји, као завеса на брачној постељи за Каридона и Филиду; па прозорским даскама цветало је, у зелеио обојеним саксијама, старинско цвеће: плаве перупике, плава звопцад, мирте с маленпм лишћем, као крв румене врбене и као лептир шарени смрдљевци. Али је нарочито намештај давао своје обележје целини: ови непокретни столови с великим таблама од потамнелог махагонског дрвета, с/голице чији су се наслони савијали око човека као хируршке дашчице; намештај с фијокама у свима могућим облицпма, горостасни ормани за рубље, са инкрустацијама од јасио жутог дрвета, које су представљале митолошке сцене : ДаФну, Арахну и Нарциса; или чак и мали писаћи столови на танким, циФрастим ногама, у којих је свака Фијочица имала мозаик од дендрита, који иредставља усамљену, четворострану кућу с једним дрветом у близини: и све је то водило порекло још из времена нре Наполеопа.

Па и огледало, на чијем је стаклету насликано цвеће у белој и бронзасгој боји: трска и лотус, који пливају по сјајкастом језеру. Па тек соФа! Није то била обична сгвар на четири ноге на којој двоје може седети, не: темељито и масивно се иодизала она с нода, читава огромна тераса која је са сваке стране била у вези с једним орманчићем високим без мало колико човек изнад кога се опет уздизао архитектоиски колико човечји раст један још мањи орман и на коме је стајао скупоцен стари суд из препотопског доба. Него, није ни чудо што је било тако много старих ствари, код консула, јер су се његов отац и његов дед пре њега радо одмарали међу овим зидовима кад иа дрвари и у канцеларији није било рада. Дед, Береит Берентзен Клаудије, на чије се име јоги водпла радња, и подигао је ово имање и понајвише се интересовао за дућан и трговину с природним производима, отац је засновао дрварску радњу, купио уз то поља, подигао житницу и засновао оба врта; овај пак садашњи Клаудије бејаше се јако упустио у трговину са житом, сазидао житиицу иумео да удружи службу као енглески и хановерански консул и Лојов агенат са својим положајем као трговац. Жито и Северно Море давали су му толико рада да је над другим гранама радње могао само дилетански водити врховни падзор. Због тога је и био оставио ове послове једном банкротираном рођа,ку и једном старом неукротљивом момку који се сваки час свађао с консулом тврдећи, — па ма како да је ишла трговина, — да треба њиве обрађивати; и кад он усхтедне орати, онда могу они, говорио је, тражити коње за довлачење дрва где им је драго, своје им он неће дати па макар попуцали од једа. Али како је он иначе био ваљана, душа, о томе се није ни водпло рачуна. Консул Клаудије имао је педесет п две три годипе. Био је то врло угледан човек, иравилних, снажпих, поготову незграпних црта које су могле исто тако лако да се прикуие у израз који је одавао енергију и хладно оштроумље, као и да се обрну у одвратан израз пожудне, лакоме жудње за уживањима. Отуда је он био потпуно у своме правоме елементу, кад би се упустио у какав пазар с препреденим сељацима, споразу■ мевао с гомилом тврдоглавих кредитора, или кад би се нашао, уз последњу Флашу руменике, међу оседелим грешницима па жудно слушао више мање раскалашне приче пли нх сам причао на начии потпуно безобзиран, у чему је он био познат као мајстор. Алп то још не бејаше потпун човек. Образовање, што га је добио, донело је собом то да се он, осим питања чисто практичне природе, налазио на туђем земљишту; али зато није презирао оио што није разумевао, иа није ни тајио да се у томе ие разуме, а још мање му је падало на ум да се уплиће у разговор или да тражи поштовање за своје ћеретање, само зато што је био постарији, практичан, искусан грађанин који је плаћао велики порез. Напротив, оп је могао с пеком поготову дирл.пвом побож-