Нова искра

— 260 —

нени, а и у лицу сви личе један иа другога као да су од исте мајке рођени. ИдуКи тим улицама види се често како ионеки човек јури у иајвећем трку носећи нешто иод иазухом, а за њим се дигла читава руља што га гони дерући се. Кад лопов види да мора понустити због умора он баци украђену ствар коју дохвати неки други лопов, који се скоро био придружио рул>и, те одморан лако умакне умореној светини. Кад кинеској полицијп падне у руке једпа таква личност, суде јој одмах па лицу места камџијом, док се светина не задоволш или док кажЕвеии не утекне. Пролазећи кроз исте улице често се види ио неки полицајац где тера нреда се неколико л>уди које је повезао једие за друге перчинима и тако им притегао главу уз главу, а један перчин што је оставио подужег, обмотао је око руке, док камџијом шиба по голим плећима, на чије ударце ухваћени одговарају јаукањем и дерњавом, попраћени ругањем светине коју мимоилазе. Напустисмо живе улице и уђосмо у једну мирнију и ио изгледу више госпо^ску, а по којој крстаре многа носила украшена и затворена ношена четворим кулијима једнако одевеним у кошуљама словима ишараним: то јест исписаним именима њихових господара. Мрак се био ухватио и по улицама били су уиал>ени велики улични Фењери од папира, обешени о дебелим бамбусовим трскама, дајући једну тамну светлост, али ипак довољно да се добро види све богаство улица и лепо украшених кућа, VI да би се могле читати Фирме и рекламе које висе изнад дућана и преко улица. Сваки дућан или врата од куће били су такође осветљени мањим Фењерима, по којима су била исписана нека слова. Кад човек пролази једном таком улицом њему се чини да је у каквом јевропском парку у коме је нека свечаност. То много забавља оног који још тако штогод није видео; шаренило свилена одела свих могућих боја, међу којима лредоминирају жуто и затворено модра а ионајвише бела. Пролази мноштво света као какав шарен облак а не чује се лупа обуће, поигго сваки има лепе и Фиие свилене паиуче са дебелим сукненим ђоном иревученим танком кожом. Нико не чува своју косу као Кинез који је само на потиљку има јер остали део главе брије готово свакога дана. Јасно је дакле зашто по њиховим улицама има, тако често берберница, и у њима увек света за неколико столова. Кипескп берберин има повише дужностп према своме мупггерији: брије му главу и лице, расплете му и очешља перчин, помаже му косу помадом да се коса светли, чисти му уши и дотерује нокте на рукама, на које Кинез много полаже. Берберски салон нема много намештаја, већ само по доста трсканих столица и столова. Огледала нису од стакла као код нас у Европи, него од неког белог метала тако глатка да се човек може леио у њих огледати, а округла су облика, величипе једиог тањира са једпом дрш-

ком обавијеном кором иидијске трске, а отоје на једној столици са које их гости сами узимају, огледају се и опет на место остављају. За цело време бријања један дечак, каквих има повише у берберници, хлади муштерију лепезом и у тој хладовини многи муштерија заспи. Пошто сам промотрно све то што горе наведох, у једиој берберници, продужих своју шетњу по тој господској улици пуној евета, у коме бејах вероватно једипи странац. Свет постајаше све многобројнији услед хлада, а и носила су била учестала и ишла су истим правцем којим и моја. Најпосле стигосмо до једне велнке куће на два или три спрата, са великим балконима начичканим светом у разнобојном оделу, који није мировао већ се кретао тамо амо хладећи се белнм лепезама, тако да је изгледало у оној полусветлости да лете по балконима између света бели голубови. По тим балконима стајало је много света; носила су стизала, друга одлазила. Ту зауставих и ја своје носаче и сиђох да видим шта се ту збива, што се тај свет искупио, и једва дознадох, од својих носача и од Кинеза који се беху око мене искупили, да је ту концерат који дају неке свирачице из Кантона. Стуних на велику капију добро осветљепу Фоњерима од папира, застрту илатиима исписаним крупним словима, вероватно програм концерта, пошто већина нролазиика читаше и расправљаше о томе међу собом. На почетку великих стенена била је каса на којој се плаћала улазница, у замену чега се добијала једна дугул>асто шарена карта. Приближих се и ја каси у намери да платим улазницу, али Кинези, који беху на ор;упу око касе, учинише ми знак руком, говорећи нешто, да пролазим бесплатно, те ја то п учиних. На врх степена била су једна велика отворена врата, дрвена прага и сва израђена дрворезом у коме су се јасно опажале разне птице, змије, и змајеви што се нровлаче кроз разно цвеће и лишће. Врата су водила у један доота кратак али широк и висок ходник, са чијег је тавана висио један велик и леп Фењер са више лица по којима су биле разне шарене Фигуре: људи, нвеће, лептирови, звезде, а оквири били су израђени од дрвета у облику грана, по којима су пузили пужеви, науци, и гуштерице. Зидови ходника излепљени су разним плакатима на којима људи у фином оделу седе у златним носилима, ношени послугом једнако одевеном, а опкољени светом који их зачуђено гледа; на другом плакату женске седе у својој соби и дотерују обрве и косу. Разумедох да су то слике уметника и уметница овога концерта. У ходнику је било доста света отменије одевеног који је читао плакате, гласно разговарао, и погледао ме преко рамена. Ступих и на врата велике дворане у којој је било мноштво трпеза, дужих и краћих, са својим столицама. Из ње је био јак задах опијума. Дворана је велика, зидови су украшени разним дрворезом и великим прозорима између којих се налазе врата што воде па балконе, а кроз које је свет иепрестано врвео тамо амо,