Нова искра
— 262 —
да се користе странцима, израаих своје незадовољство бацивнга нрезриво на стб четвртину долара, али се Кинез нађе увређен и свечано ме избаци из дворане. На његову вику нритрчаше му неки из публике ваљада да му иомогну. Ја, видећи да ту нема смисла објашњавати се, слетех низ степене и дошавши на улицу једва нађох своје л кули (< . Седох у носила и подвикох им ^о
ћеа(1 ^шск1у (идите брзо папред). Кули почеше подвикивати један другоме како би сложили кораке, а ја се опружих и задремах. Тек после извесног времена осетих да су носила спуштена и чух ди ми један кули вели »зМр« (брод). Сиђох са носила, платих им и додах им добру напојницу. Они ми се неколило пута дубоко поклонише. А. А.
У последњој нади
и
последња нада крха се и ломи, И остатак вере већ скоро да клоне, И лагано копни овај живот громи, И у бескрај јада тио тоне, тоне....
У мочарној души бол и туга сама... У суморној свести тужних мисли чета Јауче и јеца... а печална тама Сумње, слутње, бола, расте, цвета, цвета....
И свуд као мис'о несрећа и туга, Што раздиру душу и целога мене... И мучим се да се винем из тог круга, Ал узаман!... и та нада вене, вене..
1С. Петровић
Теофил Готије
од Ф. Бринтијера (поводом књиге Историја дела Теофила Готије-а од виконта 5рое1ђегсН с!е ћоуепјои!).
Л ј/,
ДеоФилу Готије-у имају два мишљења. , Једно је, по свој прилици, мишље-ње ^ његово, његове породице, његових иријатеља, његових ђака и његових биограФа. То је у исто време и мишљење артиста, као што се они радо називају, расе, којој смо сви ми остали само материјал за њихове операције, само предмет њихова презирања и згода за њихове тријумФе. Уошнте то је мишлЈвње свију оних који проповедају да у књижевности садржина није ништа и да је у Форми све; да је стил главно а не мисао; да је главно начин на који се нешто каже а не опо што се каже. За г. Емила Бержера, ученика и зета Готије-ова, од свих савремених слава, слава Готије -ова највише ће расти у будућности. Исто тако и за г. Лованжул-а, Готије, ако није баш највећи писац свога доба, а опо је најсавршенији стилист француски и свога доба и можда свију векова; он је човек који је најбоље познавао изворе, богаство и тајне Француског језика. А то би Готије био и за г. Ед-
монда Гонкур-а, као што зе то види у његову Дневнику, сем ако писац РаизНп-а и Браће Земгано, не смејући то и јавно да каже, не би себе сматрао за тога човека. Други пак мисле сасвим друкчије. Немају нипЈта против тога што га неко сматра за »најсавршенијег стилисту свију времена (< , кад се тако некоме допада. По њима могао би он бити највећи стилисга и свију прошлих и свију будућих времена, јер похвала није ништа у њиховим очима, њима се само чини да је Готије под изговором стила имао врло мало идеја, и због његових Форама, дивних у ствари, гледају у том »поноситом генију" само једну врсту сликара и акваФортисе, који је залутао у литературу. Ти пе само да не верују да ће слава Готије-ова непрестано расти, него им дела његова изгледају као осуђена да врло брзо и сасвим пропадну. Јер, веле они: »он не полази ни од чега, а одакле полази дотле и стиже, и на том путу његову нема за нас ничега ни поучног, ни емотивног, нити