Нова искра

— 298 —

Теофил Готије

од Ф. Бринтијера (поводом књиге Историја дела Теофила Готије-а од виконта броеЉегсћ с1е Гоуепјои!).

(ОВРШЕТАК)

, руги један принцип у вештини био је слобода у вештини, око 1850. године. Већ се од пре двајестак година знало, шта под тим магичним речима треба разумети. Нема више стега, нема више правила, а нарочито нема више критике, и свако има право да пише и рђаво ако се само тако њему допада. Од свију који су о томе говорили најинтересантнији је био сам Готије. Шта више: написао је и читаву књигу, једну од својих најбољих књига, о Гротескама. из времена Лудвика XIII, о ТеоФилу, о СентАман-у, о Скарон-у да би се за њих осветио правилима и презирању Боаловљеву. АлИ и поред тога и сам је он, као нови тиранин речи и слогова, поново унео у вештину нова правила, истина ни мало скученија но што су била стара. „Свему се човек учи на овоме свету, говорио је он радо, па и вештини као и свему осталом. Јер шта је вештина? Наука као и друго што је, наука о чарима и лепоти." Ту науку о чарима и лепоти, наши очеви, који су били мање претенцијозни, звали су сасвим просто стилом, и то је била та иста наука о којој говори Готије, бар у принципу ако не у средствима и извођењу. И ја се јако чудим да Готије није приметио, како се у својим лекцијама о вештини, просто враћа Боало-у, кога је у свим другим приликама само малтретирао. Али .исто тако јако се чудим, још се више чудим, да су се многи честити људи, који су се и клели у Боало-а, тако често и с таквим задовољством подсмевали и Парнасовцима, и Готије-у, и тежњи њиховој за ретким богатим сликом, и у опште оној важности коју су они 'приписивали каквом питању о језику, о граматици, или о метрици. А то вам је као и с онима што нребацују Исусу Христу Золином оно што не само да не праштају, него чему се још и диве у Панирж-у Рабле-ову. Али не ваља никад сметнути с ума да стихови нису проза, нити проза стихови. У прози, може се рећи да Форма није главно, ма да се и о томе може и на дуго и на широко дискутовати, али у стиховима оиа је главно. Форма је у стиховима главно, нарочито у језику као што је наш, који је мало звонак по самом себи, у којем мало речи праве слик, и у којем обичан речник песника врло се малц разликује од речника филосоФа и историчара. И с тога, писати стихове на нашем језику значи морати знати и разумети »силу речи на своме месту«, значи, морати умети наћи и у тешкоћи за сликом, као што је то некад Малерб рекао, »нових мисли с< ; значи не смети се никад користити оном лиценцијом, слободом, која се не би могла и у прози употребити; ту, на послетку, не треба сметнути с ума да се ни једна »лепа мисао", ни један »поклич рада к не одвајају од речи које их изражавају. »Хтети ра-

здвојити стихове од поезије, вели поводом тога ТеоФил Готије, била би модерна глупост, којом би се, ни више ни мање, но ишло на уништење саме уметности. И има право. Само из тога излази, да ако има разлике између »заната и уметности к разлика та није велика. Разлика та још је мања између њих с једне стране, и између њих и поезије с друге стране, од како је пронађена нека, тобож поетска проза, по којој између песника и прозајисте постоји разлика само у изради. Тек у доба у којем све што се каже у стиху може да се каже и у прози, Форми би требало дати много више важности но што је она икад имала, или би требало стихове сасвим избацити. Зато, не само да треба замерати Готије-у због те његове претеране бриге о Форми, но му на против треба бити захвалан, толико исто колико и једном научару, Филологу или метаФизичару, којима би Форма била главна брига. Уверени у своје геније и Ламартии и Мисе, на пример, и писали су и римирали врло немарљиво. Па и Иго, и ако је био вишв артист и бољи мајстор око речи, велики изналазач ритма и чудесан скунљач сликова, врло често, онако у заносу, узимао је одвише слободе. На тај начин могли су бити, шта више већ су у неколико и били, рђави примери за друге. Међ' њиховим инвенцијама, и ако су већином биле срећно изведене, било их је које баш нису биле најбоље, и ако се хтело да њима, у тим њиховнм рђавим странама, когод не подражава; после Бурграва и Пада јвдног а анђела требало је већ и о томе мало побринути се. И ето, то је био посао ТеоФила Готије-а, улога, коју је он, као што смо рекли, играо, и ако и сам о њој скоро ни појма није имао. И ако је који од ретких писаца, од једно педесет година на овамо, и у стиху и у прози постао скрупулознији но што је и један био тамо од 1830. до 1850. године, то има да захвали и ТеоФилу Готије-у. Па онда и оном праву које је романтизам тражио за песника, да имитирајући природу, ствара је на свој начин, Готије је први поставио контрадиктоаран принцип: да се и песник и живописац сасвим подаду предмету који имитирају. За Готије-а имитација је и почетак и крај уметности, и прво правило имитације за писца Пут у Шаанију , то је егзактност. Његов мозак, као што је радо говорио, вршио је дужност мрачне коморе, и његова уметност суделовала је само у толико, у колико ће слику да још јасније представи. Романтизам је бирао предмете, и пошто их је изабрао, прекрајао их је на свој начин. И Готије је бирао иредмете које ће имитовати, али пошто их је изабрао, једина му је брига била да их представи онаквим какви