Нова искра

— 365 —

Из Фрушке Горе — »Пазите, господо, ево један мали јарак! ТДа њега прескочимо па ето нас пред манастиром.« ек је прошла поноћ, свежа и хладовита Манастир се скромно и у скругаености дизао септемоарска поноћ у Фрушкој Гори. Ми смо си- ИСП р 6 д нас, а мој добри друг, који је већ далеко лазили низ пошумљену косу једнога доста стрмог у свом одушевљењу био отишао, кад смо закубрега. Панред иду два калуђера, певуше црквене цали на В р ата манастирска, почпе у највећој екпесме и с времепа на време из пушке пуцају. стази да деК ламује: Они нам показују стазу ка манастиру ко1и се _ »Отворте се, тешка врата, фрушкогорског манасти11а ! дубоко доле, као какав вилински дворац, спрам Ја уд ^ ; ак0 п03н р 0 у ' Џ ини но и ћног мира ., месечине беласао. У манастир идемо на ноћиште, ' ' г :> ц-г г а он је већ давно у сан потонуо. р " '' За мном је ишао мој друг, и иромуклим гласом певао једну сремску песмицу која му се нај- " више свидела, мало час, за време весеља, тамо горе у вили — међу виноградима. Друштво и /Четеп^О \?шеге! вино га тако много расноложише. Он је, на свој г) начин, тада био срећан и весео, и ту раздрага- Оашто се увек зарумениш, насмејеш и утекност је у отужној песми исгхољавао. неш, кад почнем да ти причам о љубави, девојА иун месец је обилно расинао своју белу чице моја мала? Не плаши се, нико нас не би светлост; његови зраци су се потајно, као гује, чуо, јер ја бих се приљубио уза те и говорио кроз гране шумског дрвећа провлачили и ства- бих ти сасвим тихо, тако тихо да би могла чути рали мистичну полутаму дуж заклоњене стазице. куцање мога срца. Ја бих ти причао дивно, као Тек овда онда, на маленим пропланцима, блес- што још никад досад писи слушала, јер би моје нуо би у својој пуноћи чаробан сјај бледе ме- речи биле топле и искрене и као плаха летња сечине. Свеж је ветар на махове подухивао и киша обасуле би твоје очи и твоју косу меку и доносио нам једнолико чегртање чегртаљке из лаку као пена. А такве речи ти још ниси слуоколних винограда. шала, твоји образи још нису горели под њиховом И ја сам се осећао срећан, а не умедох да ватром. Прочитао сам ја то из твојих очију... Не испољим своје задовољство. Дубоко сам осећао плаши се више, ходи и пружи ми руку. Заједно чар ове ноћи и реткост призора, тако дубоко да ћемо читати песму о љубави. Ходи, тетепк) сам их у томе тренутку само ја могао неодре- угуеге!... ђено и јакоосећати; други ме ко не би разумео. Гледам те свакога јутра, како стојиш на А тако сам желео да ме ко разуме, желео сам прагу и као дете се смејеш и радујеш, када те да отворим душу до њених дубина и изнесем све први сунчеви зраци обгрле и почну да милују што је тада толико покреташе, што је усхића- твоју плаву косу и нежни бели врат. Ти им пруваше и ствараше у њој ову благу сету. Тада се жаш и нудиш све, само очи кријеш. Како си онда тебе сетим и помислих: „Што сад она она није весела'... Не веруј сунчевим зрацима. Они не грле овде!" Јер ти си само недостајала, па да срећа и не милују само тебе; они воле нас све. Остави потпуна буде. 0, ти би ме разумела' Сад сам нас и ходи у мој загрљај, јер ја волим само тебе, јасно осетио да све оно неодређено и сетно ра- девојчице моја мала. Миловања моје љубави и сположење није било ништа друго, него ностал- моје младости биће ти дража и пријатнија. Прогија, силна носталгија за тобом. читао сам ја то из твојих очију... Ие плаши се Али ти си у овом тренутку мирно спавала, више, ходи и пружи ми руку. Заједно тек наћи далеко од мене. И пред очи ми изиђе твоја ћемо срећу. Ходи, тетеп(;о у1уеге!... угодна спаваћа соба, испуњена топлом и интим- Тихо, сасвим тихо је шуморило лишће оног ном атмосФером која те у сну окружује. Ах, како вечера, кад сам те први иут затекао саму. То је различито ово моје поднебље од те страствене је било сасвим случајно. Када сам сео поред атмосФере, у којој се сливају све невидљиве ин- тебе, гледао у твоје лепо лице осветљено белом тимности твога бића са топлим дахом твојим! летњом месечином и осећао свежину и младост Како ми света и чедна изгледаш у својој спа- што је шириш свуда око себе, ја сам тек оида ваћој соби — — — — — — — — — — увидео, колико чари и среће лежи у теби. А — — — — — — — — — — дотле сам те увек гледао обичним равнодушним