Нова искра

'говеку, скоро свагда, сувигае рано, услед спољних узрока, геада у њему јога господари инстинкт живота Да би наступила природна смрт, да би човек проживео дуг и сре^ан век, Мечников препоручује правилан живот по науци (»ортобиозу«), живљење по хигијенским начелима, умереност у свему; поред здраве хране, у којој ће бити гато мање бацила, уношење у цревни канал киселога млека и његових бацила (лактобацилин), да би се спречило образовање отрова у дебелу цреву. За тим препоручује: јаку организацију социјалне хигијене, нарочито ради борбе противу туберкулозе и венеричних болести. Најзад сматра Мечников, да ће се временом наћи оерум, којим ће се појачати наше племените Келице у борби са бацилима сваке врсте, који доносе организму разноврсне болести. (Њива, 11риложеше 1907. № 12). п. м. и. Како ћемо продужити век? Нова теорија доктора Мечникова п 1 " у ЈИитање о дугом веку одавна занима мисаоне људе. Ради продужења живота, људи су огледали сва могућа средства. У стара времена и у средњим вековима, ова су средс/гва била посве необична (еликсир живота, камеи мудрости и т. д). Тек у најновије време, откада су лекари и природњаци почели да се занимају овим питањем, оно је постављено на чврсто земљиште. Нокрај свих могућих хигијенских мера, препоручиваних ради продужења живота, као што су на пр. старање о чистоћи тела, о свежем ваздуху, гимнастика, умереност у јелу и пићу, правилан начин живота, покушавало се да се пронађу специФична средства противу старења, од којих већина, као н. пр. спермин Пелјеа и др. представљају извађевине из разних жлезда и органа човечјих и животињских. По најновијим испитивањима, слични ексгракти освежавају и узбуђују заморени и истрошени организам и тако привремено иодижу опште здравље. Нарочиту пажњу заслужују радови И. И. Мечникова, који се специјално занимао проучавањем појава старости. Уз припомоћ упоредне анатомије, ембриологије, хистологије и др. грана природних наука, он је израдио нове погледе на узроке старења и створио нову теорију о дужини века (у својим »Оптимистичким Огледима«). Мечников је пре свега брижљиво проучио појаве старење уопште, т. ј. не само у човека, већ и у живогињском и биљноме свету. У човека и у виших животиња могу се опажати ове слике и појаве старења: кожа постаје суха и набрана, коса и длака оседе, тело се погрби, ход постаје тежак и спор. Напоредо с тим у човека се оиажа знатно слабљење памћења и опадање умних подобности. Узрок описаних појава лежи у поступном дегенерисању т. зв. племенитих елемената нашега тела, куда сиадају ћелице што састављају живце, мишиће, јетру, бубреге, а замењују их т. зв. неплемениги елементи, који се састоје из разних облика међућеличног ткива, које Мечников назива општим именом »Фагоцита«, т. ј. ћелица прождирачица (неуроноФази, миоФази итд). Пошто Фагоцити немају особине изумрлих ћелица — живчаних, мишићних, јетриних, бубрежних то оне и нису кадре да испуњавају њихове послове, отуда и поједини органи, мозак, јетра, бубрези и т. д. престају да правилно раде. Стога се јављају као последице: ослабљење исхране, затупљење умних способносги, опште опадање снаге, и на крају крајева — смрт. Па шта је узрок сличним појавама дегенерације, старења и умирања? По мишљењу Мечникова, велики значај има теорија тровања, по којој би био главни узрок старости: дегенерисање и атроФија извесних жлезда нашега тела. Познато је да шгитаста жлезда, парабубрези, јајник и друге жлезде израђују особена градива која, кад зађу у крвоток, униште утицај огрова, који тамо

циркулигау, а посталих из производа животне радљивости ћелица натпега организма. Оболевање или атроФИЈа именованих жлезда, као на пр. гушавост, изазивају неку врсту самотровања организма својим сопственим отровима, чије су последице појаве посве сличне појавама старости. Ну и ова теорија, мада је заснована на научним подацима, не тумачи потпуно појаве старости, пошто с једне стране, старост не прати увек атроФија именованих жлезда, а с друге стране, удаљење њихово код неких животиња, на пр. питомих зечева, не повлачи за собом појаве самотровања. Стога је Мечников закључио, да узроци старости леже дубље, да потичу из саме организације нашега тела. По мишл.ењу д-ра Мечникова, кључ ове тајне загонетке лежи у склопу човечјега прибора за варење. Њему је пало у очи, да у сисара заузима дебело црево једну трећину до петину свега цревног канала, докле је оно у птица, риба и водоземаца сразмерно врло кратко, и скоро увек празно. Упоређујући век ових животиња и човека, Мечников је дошао до закључка, да је управ дебело црево узрок скраћивању века у човека, јер оно, као резервоар за остагке од хране, представља врло погодно земљиште за развиће разноврсних микроорганизама, који производе врење и труљење у остацима од хране. Ну при врењу и труљењу органског градива развијају се веома отровни производи по организам, као н. пр. птомаини, који производе тровање. кад се усишу у крв. Дебело црево представља прави расадник свих могућих бактерија, а отрови што их ове луче, утичу кобно на организам, те изазивају прерану старост и превремену смрт. Дужи или краћи век стоји према томе у тесној вези са развићем утробне Флоре, која опет зависи од величине дебелога црева. Токсини што их производе бактерије, улазећи у крв, не делају увек једнаком силом; човечји организам има моћно средство самозаштите у т. зв. антитоксинима, противотровима, које он израђује и који ниште утицај токсина. Век неке особе зависи поглавито од тога, у коликој се мери она може противити утицају токсина. Зато се и данас могу наћи људи који доживе сто и више година. Да би се продужио живот, треба сузбити кобно дејство дебелога црева, вели Мечников. Истина, најкоренитије средство било би да се оно оперативно уклони. Ну ово средство, мада га организам подноси и не трпи, према хирургиској стагистици, никаквих штетних последица, ипак би било сувише жестоко. Стога има други, лакши пут за продужење живота. Треба се, наиме, постарати да се број бактерија у цреву умањи уношењем градива, која би их уништила или бар задржавала њихово развиће. Покушавали су да унесу у цревни канал разна средства за дезинфекцију, као каломел, салол, нафталин итд. ну ова утичу отровно на организам, кад се употребе у већој количини. Много је лакше обраћати пажњу на храну, јер од ње зависи у великој мери Флора у цревима. Из хране треба, по могућству, удалити бактерије. То бива, кад се она подвргне, кувањем или печењем, дезинФекционом утицају ватрину, или кад се натапа којом киселином на пр. сирћетом, које задржава множење бактерија. Неки лекари предлагали су да се храна употребљава само стерилисана, коју организам добро подноси, као што су доказале разне експедиције у поларне крајеве земљине. Ну и ова мера не може да уништи микроорганизме, који су се већ угнездили у цревима, трујући организам. Стога би било потребно наћи тако средство које би, унесено у црева, уништило или бар задржавало множење бактерија, без штете по организам. Као такво средство узноси Мечников млечну киселину, израђену из слатких градива нарочитим, млечнокиселим бактеријама. Стога Мечников топло препоручује, уз храну, употребу киселога млека, кеФира, кумиса и сличних производа, а тако исто и културе млечнокиселих бактерија. Мечников је израдио нарочит начин за прављење киселога млека, помоћу лактобацилина, Фермента, који садржи у себи два различита млечнокисела микроба. Кад се употреби дневно по 5—700 см 3 киселога млека, онда се тим регулише рад цревнога канала, а уједио се ко-