Нова искра

- 16 -

НАШЕ ПОКОЛЕЊЕ

(С. Ј. НАДСОН)

Наше поколење за младост тек чује, Она је сад бајка — дошао јој крај. Мисао нам данас врло брзо трује Првих сила размах, првих чувства сјај Ко љубљаше од нас сав свет презирући? Ко својих богова не бејаше сит? Ко не пада духом, ропски премирући? Пред лицем душмана ко не баца штит? Мал' не од колевке својим срцем мремо, Безверје нас тишти, туге чемер свак; Ни пожелет' страсно данас не умемо, А мрзиги знамо из потаје чак!..

Проклет сан што уби снагу нашег доба! Ваздуха, слободе, силних речи гром, Живот' рад живота, а не ради гроба, Свим болом нерава, огња страшћу свом! Проклети јауци поколења гњила! Туге мртвих дана зацариће студ! Запламтите очи, ширите се крила, Нек бујицом превре уздрхтала груд, На посао сложно, с пороком у борбу, Нек се срце срцу, рука руци да, Да не може нико поменути корбу: „Што у прошло доба не живех и ја?"

Р. Ј. Одави+ј.

УМИР ОСВЕТЕ У ЦРНОЈ ГОРИ — В. М. Г. МЕДАКОВИЋ — ИНСЦЕНАЦИЈА —

Л И Ц А Главар од стране умирникове Главар од стране крвникове Пои Домаћин Крвник Осветник (умирник) Главари, браственици, иријатељи.

ЦРНОГОРСКО СЕОСКО ДВОРИШТЕ

У дворишту је триеза умира, која је од дасака, а место столица служи камење. Вино је у каци; ракија у меховима. Служе се боцама. Улази главар од стране умирникове, за њим : осветник, главари браственици и иријатељи њихови, сви су иод каиама и иод оружјем.. Дочекују их: главар од стране крвникове и његови браственици и иријатељи, сви гологлави и без вељих иушака. 1 'лавар умирников: Помага Бог. Главар крвников: Добра вн срећа! (Иото овако здраве ое, окоро у један мах, и оотали нреотавници обе отране). Главар крвников : У колико је зла и разурна освета за људе, ми опет знамо како се прекра-

ћује. — Убио је Црногорац Црногбрца и сада су крвници. Крвник се крио, а осветник га тражио да га убије. Крвник је, као што ви је знано, настао око нас, својијех пријатеља, да га умиримо са осветником. Главар умирников: Знано нам је. Главар крвников: Настављали Смо се око осветника и молили га да се склони на умир; а кад смо видјели у њега омечицу, — носили смо му и дар. Прво јутро носило је дванаест жена дванаест колијевака и у њима дванаест ђетића. Пред колијевкама је ишло нашијех дванаест главара, а када дођоше кући умирника, стадоше на праг, у кућу не улазећи. И изиђе увријеђени, а главари повикаше: »Прими дванаест кума, прими Бога и Светога Јована и нрими благо које 'оћсш! <( Кичељив је био, те пе шћеде ни ирво ни друго, већ чак треће јутро прими куме. За три јутра су му на праг од куће долазили и кумили га Богом и Светијем Јованом. И рече нам: »Пристајем, 'оћу продат мојег брата, да се смирим и да ми дате десет цекина за вјеру од мира, и 'оћу да моју крв суде главари које ја 'оћу. 'Оћу бират за моју крв пушку, џевердан крвникова оца и 'оћу паре стотину тридесет и три цекина и по, п грош и по, н пару и по <( . И ио обичају нришао је н цјеливао ђетића у колијевци. Браственици његови и својта такође су приступили и гологлави цјеливали осталијех једанаест ко-