Нова искра

УНИВ. БИБЛИОТЕКА И. 6,р.^/^

НОВА ИСКРА

БЕОГРАД, ЈАНУАР 1911. ГОДИНЕ

Впасник, Живојин 0. Дачи-ћ Краља Александра улица број 26.

„Нова Искра" излази сваког месеца. Цена: на год. 16, по год. 8, четврт год. 4 дин.; ван Србије: на годину 10 Фор. или 20 дин. у злату. Претплата и све што се тиче администрације шаље се власнику „Нове Искре", а рукописи уреднику. Рукописи се не вра^ају; накнадно тражење појединих бројева извршује се само у року од два месеца. После тога рока бројеви се могу добити само за откупну цену. —

Уредник, Риста Ј. Одави-ћ Капетан - Мишина улица број 8.

КУЈТГУРНА ЗАЈЕДНИЦА ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

л.

Драги Ристо, Желео си да ти напишем, шта мислим о цоновном покретању »Нове Искре®, п какав би правац и програм требало да има, па да још боље, но раније, одговори потреби и намени. Ја ти се радо одазивам п саопштавам шта мислим. Ми живимо у времену, кад се крши са старим укорењеним традицијама и нредрасудама, а улази у зрело појимање садашњости, преко које се мора ићи у стварну будућност. Идејама таквога времена треба да изађе на сусрет и »Нова Искра«. Треба ли да ти кажем да је једна од главних идеја нашега времена идеја о југословенској културној узајамности? Најкултурнији синови Јужних Словена већ су давно рашчистили са традиционалним, локалним п племенским патриотизмом, којп је тако карактеристичап за ниске културе, у којима се не зна за велике заједнице и круине заједничке интересе. Тај је ситни патриотизам данас изумро и за шире културне слојеве. Ои је на умору већ и код широке масе иародне. Оно штојенекад реметило љубав у свем пространству југословенских земаља, баш и међу деловима једнога народа, не осећа се више ни између тако крупних целина, какве су четири југословенска народа. Ишчезла су ие само ситиа племенска имена и надимци, да уступе место именима Србип, Хрват, Бугарин и Словенац, но чак ни ова имена не означавају већ впше ништа друго, до делова једне велике југословенске целине. За Србе, на пример, име Бугарин није винте непријатно, већ на против; Католик и Шокац не значи већ више ништа; а Хрват и Словеиац су што и брат. Време је допело своје. Међу Јужппм Словеиима Формиран је ттлан, који треба да буде водиља. У тако срећној ситуацији није тешко одредити правац једном илустрованом часопису.

ТТије довољио имати добру идеју и план п>ено остварење. До остварења треба и мушко^а; рада. Да се пак дође до остварења идеје, коју је^ само време пројектовало југословенској будућности, Јужни Словепи треба да се на првом месту добро упознају, да буду једнн другима блшке и да је међу њима већа увајамност. У томе правцу има и књижевност да приложи свој, не безначајни, део. Књижевност је најизразитији представник духовних тековина и културног нивоа једнога народа, најмоћнији посредник за духовне везе и зближења и најјеФтиније средство за стварање узајамностн. На жалост југословенске књижевиости до сада нису ни из далека биле у томе правцу оно, што су могле и требале да буду. И ако пи границе националне нису томе никаква сметња, јер југословенски језици стоје тако један према другоме, да сваки Јужни Словенин може без великих тешкоћа читати и разумети на свакоме југословенском језику, и ако ни границе нолитичке ие чиие никаквих тешкоћа, ипак и Словенци, и Хрвати, и Бугари и Срби стоје у књижевном ногледу једни према другима затворенп као кинеским зидом. Чак је и најстручнијим људма врло тешко да преко тога зида загледају, кад год би желели, у плодове суседних књижевности. Књижарске везе нису никакве, нема ни добрих и потпуних, стручних или општих, каталога, и што их има, остају само на ограниченом терену једнога народа; нема ни специјалних централних часоппса за потиуно праћење свију југословенских књижевних појава, нема ни потпуних општих, још мање специјалних, библиограФија, нема ничега што би књижевности стајало на руци, да се једнаком снагом види целокупна, у свпма деловима Јужних Словена. Отуда долазп да слабо познајемо књижевгту продукцију и књижевни ниво својих једнородних суседа, да не знамо ни шта од њих можемо добити, нити итта треба од свога њима дати,