Нова искра

— 50 —

варош, као шго су то замишљали он и његови доглавниди, није могла ширити у северном правцу због града, а у источном правцу због турске вароши, онда је ваљало српском становништву дати одушке и допустити му да пробије шанац, који је дотле опасивао варош од Саве ка Дунаву, те да се могне настанити ван Варош- и Сава капије, које на самој обали савској, које на низбрдици, на којој се још и данас налази српска варош у Савамалн, а за коју се може рећи да је колевка српског Београда. Кад се није турски Београд могао добити на јуриш, ваљало га је поступно освојити културним оружјем. 1 Без двојбе, овај начин освајања није био тако лак, као што се то чинило у први мах онима који су се били дали на посао да Турке нагоне на предају мирним путем. Ваљало је много радити и у томе послу истрајати. Резултат је био добар и ако га нису више доживели они што су први ударили будаком у земљу дотле ненасељену са оне стране варошкога шанца иза Варош-кагшје и српскога гробља. Кнез Милош је имао пуно разлога, када је изабрао баш овај терен, да на њему насели нову српску варош. На овоме земљишту, које је иекада Марашлија уступио Милошу и које је било његова лична бапггина, подигнут је био на самој обали савској мали савамалски крај, који се састојао из стопедесет бедних кућерака, у којима су живели бегунци из Бугарске и Мађарске, босански лађари и с оне стране Љмана српски Цигани. За време ћесареваца под Лаудоном, било је на овом месту неколико опалих турских кућа, које су се звале »Каване«, те се цео овај крај по њима називаше »Каване® или »Савска јалија® за разлику од »Дунавске јалије® па источном крају вароши. 2 У прво време своје владавине Милош је био допустио заснивање ове махале и ослободио становнике њене свих врста државних пореза, обвезујући ихјединона извесне кулуке, које су Срби били дужни вршити према паши. Пошто су били расправљени најглавнији послови с Портом, те тако престала ова обвеза према паши а у намери да на овом месту подигне основицу за нову варош, Милош нареди Савамалцима да се одатле иселе, замењујући им здравије и иодесније земљиште поред Палилуле, да ту подигну куће, а уз то и пристојну накнаду за оне које им је требало оставити или порушити. Да би овај посао могли извршити, оставио им је једногодишњи рок, па је ставио у дужност управнику полиције Цветку Рајовићу да се брине о извршењу ове наредбе и о томе, да се Савамалци снабдеју потребном грађом из народних шума за подизање својих нових домова. Исељавање ове сиротиње из савскога краја, вршено је споро и без воље, тако, да се морало прибећи насилним средствима. Дошавши једном

1 Види у „Књижевном Гдаснику": Стари Београд.

2 Милићевић: Кнежевина Србија и моје архивоке отудије

о Београду из времена Лаудонова.

у Топчидер и разабравши, да још није извршена његова наредба, Кнез Милош се ражљути на Рајовића и умало те га није зато казнио, да Савамалци нису примили на себе један део његове кривице, признавши да су и поред свих његових иавалшвања, хтелп да имају пепосредну Кнежеву наредбу за исел>авање. Још док се Кнез бавио у Топчидеру, нзвршена је наредба, његова. За неколико часова би поравњена Савска Јалија. За мах нестаде страћара, исплетенпх од прућа и излепљених земл.ом. Њихови власници су прешли у гтове куће у Палилули, понев са собом непгго од намештаја. Требало је још да се п земл>пштб очисти. Али су дотадашњи њени становници замолили Киеза за допуштење да ту гомилу потпале, како би себи уштедели посао чишћења п преношења, те је тако остатак дана употребл>ен иа потпирпвање пламенова, који су једва били у стању да прогутају дрвенарију претрпану иловачом. 3 Кад је све ово до краја изведено и кад насељавању нове вароши није ништа више сметало, Кнез је издао заповесг, да се угледни трговци и виши чпиовници, који су дотле становали у чаршији и око цркве, имају селити у нови савамалски крај, иа је сем тога наредио све што треба, да се премести варошко гробл^е, које је било иза Варош-капије, на Ташмајдан, да се исуше баре и мочари, које су се овде онде налазиле у овом крају вароши, и да се приступи откупљивању плацева и зидању нових кућа, обећавајући новнм савамалским становницима извесне олакшице при разрезивању порезе и осталих дација, све док ове нове зграде не буду готове. У исто доба закл^учи Кнез да у овом новом крају вароши, коју су неки прозвали сриском вароши за разлику од турске вароши, а неки оиет Савамалом, називом, који се одржао до данашњег дана, сагради што више »народних зданија®, у које је мислио сместити сва нова државна надлепггва, а неке од њих унотребити као школе, касарне и болнице. Наредба о томе изишла је 10. оебруара 1834. у ново покренутим »Новинама Србским®. 4 У њима је први пут објављена намера Кнежева да регулише српску варош и да нови савамалски крај споји са већ постојећом београдском варошком општином. II. Да је Кнез Милош озбиљно мислио да иренесе престоницу из Крагујевца и Пожаревца у Београд и да је једина сметња, да изврши ову намеру, била у томе, што су Турци држали град и варош у својим рукама, види се из »Наставленија«, која је дао српској депутацији у Цариграду, повећавши број њезиних чланова и иославши свога секретара Димитрија Давидовића

3 Куниберт. 1 „Повине Србске" бр. 6. од 10. Фебруара.