Нова искра

— 36 —

спремао за дуго објашњење о своме животу. Равнодушно седох оиет поред њега. »Знате ли, (< отпоче од једном без икаква увода: »те тамо доле у руднику не могу никако да видим. <( И својом топаласгом руком, на којој није било прстију, он ми показа на мноштво ниских белих кућнца, расутих овде онде, по брежуљцима рудника. Знајући да се Јон никад иије предавао изливима страсних осећања, већ да се са бескрајним стрпљењем и равнодушношћу држао нрема људима и својој судбиии, морао сам се изненадити овим његовим речима, у толико пре што их је он изговорио после дужег размишљања. За то га упитах: »Како, ти не волиш оне у руднику, а зашто?® »Ех, како ме то питате ? Зашто их не волим? Можда су мн нешто учинили, што се целог живота не заборавл,а; можда ме подсећа па много игго шта, што ми је цео живот упропастило и одвело са свим на други пут!« Нисам могао, а да поново не ногледам у Јоиово ужасно унакажено лице, на коме се у црној шупљини бесно колутало оно једно скрамом превучено око. „Одиста, овај јадник има право што тако говори!® помислим у себи. Али Јон као да је назирао ову моју мисао, па зато рече: вАх, није због тога, господине. Божја је воља била, да ја тако пострадам. Ја се за то ни најмање не срдим. Што је коме суђено, то ће га постићи, иа ма се он и под земљом крио. с( »Па шта онда? Зар је то мало невол>е, него би још што друго хтео?« »Не знате моју несрећу, па зато тако и говорите.... Хм, није мене само тешка судба и вол^а Божја постигла. II поред тога, Јон би и данас може бити био срећан и имао зашта и рашта живети. Али овако....® Јон махну сумњиво главом. »Људи, људи су ми поред Бога много учинили и напакостили... И то ти доле пред нама!... Ах, када бих могао само! Све бих их у ваздух бацио, да им се не зна ни праха ни пепела!® Јон је седео на камену. Окренувши своје лице према мени, ја сам видео оно бело око, како се тајанственом снагом упија у мене, а оиечена кожа око усга збира у један одвратни потез. Студена мирноћа овога чудноватог човека била ми је непојмљива. И узбуђен његовом хладнокрвношћу при оваквим речима, ја узвикнух: в 3а име Божје, Јоне! Јеси ли ти при себи? Како можегп само тако гадно помислити, и како те није страх од Бога, да тако страшне речи пређу преко твојих усана!« Јон се гласно насмеја. »Страх? — Зашто да ме је страх? И зар њих није био страх од Господа, када су ми, поред тога што сам остао богаљ за цео живот, узели н оно игго мп је било најмилије и без икаква милосрђа згазили срећу моју и уништили цео мој живот?... €

))Све то може бити, па ипак ти немаш- права да тако говориш. Освета је у Божјпм рукама, а не у слаба човека. <( »Па ипак, ја сам се осветио, у колико сам могао. И верујте ми, ја се за то овде на земљи не кајем. А тамо, кад станем пред Божји суд, нека се испуни воља његова!.,. Већега пакла нп тамо не може бити него што је на земљи... <( Осећајући се пекако нелагодно, хтео сам отићи. Али Јон отпоче онда своју причу. Говорио је тешко, с муком, често застајући и прекидајућп дисање, као да је хтео све пажљиво и опрезно изнети из свога мрачног памћења- као да се бојао да нешто не заборави или не прекрати. в То што ћу вам рећи и нгго сам пмао доле са рудником, не зна нико; можда се мало старн Франц досећа, али и он се чинп као да нипгга није ни било. Они пак, којих се цела ствар тицала, давно више не говоре, и њихово иоследње склониште побусала је висока трава. Остајете једино ви. Али ја верујем, да ви никоме нећете целу с/гвар причати у толико ире, кад будете чули, како је текла и како се свршила.« Јон се окрете опет руднику; на његову лицу опет се огледао онај мрачно-равнодушни изглед. Он отпоче: »Памтим као да је јуче било, и ако је од тога доба протекло више од десет година. Ту где је сада рудник, била је наша сеоска утрина; велика чиста пољана, обрасла травом и гдекојим жбуном дивље руже и купине. Ту смо догонили стоку на пашу. Рано изјутра долазио би заједно са стадом овамо, и тек у вече враћао би се дома. Увек једно исто, свакога дана и сваке недеље. Мислио сам онда, да ми живот и не може друкчије протећи и да увек тако мора остати. А нгга би га иначе и могло променити? »Тако је то трајало све док се не замомчих. А онда сгадо остаде млађему брату, а ја окретох на други, тежи посао. Наша је судбпна у вечитом раду, не би ли се ма како крај с крајем саставио. А када се све то заврши и смрт се укаже ио својс, увидиш тек онда, да ти је живот протекао онако и сам не знаш зашто; није други но прави пасји живот. »У томе времену нагрнуше к нама неки страни људи, туђа језика и туђих обичаја. Отпочеше бушити и копати, превртати и преметати ову нашу земљу, по којој смо дотле ми копали. Не оставише на миру ни шуму нашу, ни широку утрину; завукоше се у наше родне воћњаке н сама дворишта, и кад се зато одупресмо, не хотећи све то допустити, дође власт и рече нам да су они у праву. Не знам шта ви о томе мислите, тек ја никако не могу да се помирим са тим, да белосветски људи имају више права на моме огњишту, које ми је од деда остало, од мене сама. ))И напослетку, ту су и остали. Рекоше да је утроба мајке земље пуна неисцрпиа блага и за трен ока на нашој утрини подиже се читава, колонија. Рад у руднику беше отпочео, и многи