Нова искра

— 75 —

У. ПРЕДИЋ: СВЕТИ ЂОРЂЕ.

ПРОЛЕЋНД №ИЈА

Певај! Нека се песма немирно вије, Са пуно звука и силине, Живо и страсно; Нек сваки акорд кроз поноћ бије И јечи дуго пун топлине, Стотруко, гласно. Док међу лишћем зелених хвоја Заморен Месец мирно дрема И Зору сања; Док блиста река са много боја И Пан за своје козе припрема Кутак од грања;

Докле уз кикот Никса узлета, А цветним пољем Бахус вришти И Елфа јури; Док лепа Ехо венце уплета И Сатирова фрула пишти Кроз кланац сури: Нека се песма весело вије, Млада и бујна, по васиони, Без краја, страсно; Нек сваки акорд кроз поноћ бије Пролећна песма нека звони, Стоструко, гласно. Певај! Момчило Милошеви"ћ.