Нова искра

— 109 —

-ј- И. ГРОХАР: ПРОЛЕЋЕ.

По сведочанству једнога познога летописца орпскога нзгледало би, да је Св. Сава увиђао опасност, која је претила архијепископији уЖичи због њена незгодног положаја према угарској држави. Због тога је, веле, био он наредио Арсенију, да избере друго место за архиепископију. Арсеиије изабра место у Хвосну, на месту званоме Метохија (које се због многих камених пећина у близини назвало ПеЛ) и ту сазида саборну пркву у име св. апостола ГГетра и Павла. 6 Наследници Савипи пребивали су, по свој прилици, у Жичи, али их ми овда онда виђамо и у Пећи. Тако нам је сачуван помен о томе, како се архиепископ Јевстатије1 о годишњем спомену смрти Арсенија1 (сахрањена у Пећи) бавио у архиепископској цркви у Пећи. 7 Кад пак беше дошло време да умре, овај се архиепископ био десио у Жичи, где је доиста и био сахрањен у мраморноме гробу, који сам себи беше начинио. 8

6 Гласник С. У. Д. V отр. 41. упор. Филарета архјеп. СвнтвЈе 10ШПБХХБ СдавииБ II стр. 164.

' Даничић, Животи краљева и архиепиокопа орпоких отр. 26 7.

8 ЊИет отр. 313. За ову гробпицу вели ое, да је бида

упутра у цркви (стр. 315. и 310.). Кад је те.ш Јевстатијево почело чинити чуда, извадили су га још цело, положили у ковчег и, по

свој прилици, отавили ковчег иопред олтара (М&ет стр. 318.) Данас

се зна само за једну гробницу унутра у цркви, за коју пародно

предање вели да је Стевана Првовенчанога. Гробпица се налази

на северној страни проетора, који одговара унутрашљем нартексу, удаљена од севернога зида цркве за 0-70 м., а за 0*75 м. од ступца, који пспада из зида цркве на овој страни. Гробница није мраморна, већ је озидана од танких цигал^а; дуга је 2-15 м., широка 0 - 50 м., дубока 0-42 м., а налази се за 0*90 м. испод садашњега пода цркве. Прз г жа се у иравцу И,—3. Озго је затворена простим плочама од камена, међу којима се надази и један фрагментирани мраморни оквир (са какога прозора?). Гробница је раније опљачкана. Данас јс над њом Формирап саркофаг од дебелих мраморних плоча. Остаци ранијега саркоФага иад овом гробницом налазе се у дворишту око цркве.

Ускоро после смрти архиепископа Јевстатија I беше загрозила опасност Жпчи, те се иоследпик његов архиеппскоп ЈакоЈ? нађе принуђен, да му тело пренесе у цркву св. апостола у Пећи." И, доиста, најездом »безбожнога језика куманскога® Жича је била сва огњем запал>ена п за неко је време остала пуста. По мишљењу пашега хисторичара г. С. Станојевпћа, Жича је била жртва инвазије Дрмана и Куделина много пре него ли Шишмана.' 0 Тек за време архиепископа Јевстатија II, наследника Јаковљева, Жнча је оправљена, ну не темељно, већ више површно тако, да још није била онаква, каква беше првобитно. Ни архиепископ Никодим не хоћаше изостати иза својих прбтходника, већ се и сам труђаше око обновљења цркве уЖичи инастојаваше ревносно, да се црква свима потребама обилно снабде." Ну тек архиепископ Данило II, који беше веома мудар и искусан у зидању храмова Божјих, потпуно је обновио Жпчу. Оп је доведе до »савршене доброте. <с Цркву покри оловом, 11 све игго је било извештало, уклони, а кулу (» стлбпб«), која ту беше сазидана, призида у висину и покри је оловом. Он обнови и траиезарпју, која беше разорена и живописа је тако, да је било милина видети је. Ту сазида он и палату од дрвета, па се постара и за винограде и садове и за миого штошта друго у корист цркве у Жичи. 13 9 ЊгЛет стр. 318. 10 МАет стр. 117. У Просветном Гласнику 1 902. сгр. 426. и сл. А. Гавриловић мисли, да Шишман нијс био допро до Ждрела у Хвосну, већ у Браничеву, а оно у Даничића је каснији уметак. 11 Љ1(1егп стр. 154. 12 П данао се у олтару цркве чува једна оловна плоча, која је цегда иоуздано била на крову цркве. 13 ШЛет отр. 371. и сл.