Нова искра

И. МРКВИЧКА: СТУДИЈА.

би један патријарх био сахрањен у Жичи, не само што би се потврђивало, да је она у тО доба уживала нарочити углед, већ би се давало маха и многим другим претпоставкама. Тако би се онда, на пример, могло изићи са хипотезом, да је патријарх Герасим могао много Доиринети обнови цркве у Жичи. За једнога од његових претходника, који је био брат тадашњега великога сезира Соколовића и као такав ироглашен патријархом, зна се, да је добио допуштење обновити срггске цркве и манастире. То је био патријарх Макарнје, који је обновио иећку. цркву, а њену ирипрату (спољашњи нартекс) ионово саградио. Да ли је тада могла.бити- заборављена }) велика црква -цатријаршијеЖича <с ? Не треба узто сметнутН сума, Да је снажно буђење народне свести у другој половитш XVI века, које отима маха мање шппг на свима пољима, највећма допринело подизавћу запустелих цркава и манастира. Хајдуциу уокОци, покрет у Угарској, полет на пољу књижевности и науке у Далмацији, штампарије у којима. се штампају црквене књиге сведоци су о сна ! жној' иницијативи иотлачених Срба. Многобројни записи сведоче, да се у XVI и XVII веку нрилично живо радило у нашим маиастирима. Цркве се На све стране преправљају и Покривају живописом. У једноме путопису од 1572. године спомпње се, Да је тада но мана,стирима био доста велики број монаха. Једно страно изаоланство, које је са Давидом Уршнадом на челу путовало те године из Беча у Цариград, одмарало 'се 18. маја у Параћину. Тога дана су учинили подворење посланику три српска монаха из манастира Раванице, који му беху донели на дар печено јагње, иеколико главица кисела купуса и мешину вина. Том су приликом ови монаси причали, како их по манастирима има око три стотине. 31 Ако би о.ви нодаци били тачни, онда је братства морало бити

пад. ЈидоиХопепике АкаЛетуе 112. отр.217.

у доста великоме броју манастира, иза којих, по свој прилици, није Жича изостајала. У народним песмама Жича се спомиње доста често. У циклусу иесама о боју Косовском Жичу ћемо наћи на неколико места споменуту. У песми Зидање Раванице спомињу се : Дечани, Патријаршија, Девнч, Петрова Црква испод Н. Пазара, Ђурђеви Стуиови, Сопоћаии, Тројицау Херцеговини, црква »Јања®- у Староме Влаху, Павлица, Студеница, Жича више Карановца црква св. Петке у Призреиу, Грачаница. Нарочито је у томе погледу интересантна песма Милош у Латинима, у којој се Милош хвали лепотом Студенице, Ђурђевих Ступова, ХИлендара, Жиче (код Мораве и код Ибра више Карановца) итд. Ако би се могло доказати, да је последња песма постала у XVI нли XVII веку, онда би значило, да је Жича у то доба била међу најугледнијим манастирима. Већ према овоме, шТо смо до сада казали, не би никако била искључена могућност, да је Жича у XVI веку била доиста рестаурирана, да је у то доба- имада братства и да је била угледан манастир. Ну све ово најеклатантније би потврђивао њен живопис, који је својим особинама стилским најближи живопису XVI века, а својом' лепотом надмашује истовремени и познији живопис ос/талих цркава у 'Србији. Њему није тешко наћи иаралела у живопису XVI века на Атосу, на пр. у сликама из трапезарије ^авре Св. Атанасија на Атосу (сликана 1536. године) или из саборне цркве у Дохиариу (сликан 1568). Ваља само упоредити Св. Николу или Фигуре са драперијама^ које падају у очи, па да се констатују аналогије ту и таМо. То је уметност, која би хтела да оживи старе традиције, али је немоћна да их схвати и да их прикаже у њиховој правој боји. Она, несумњиво, копира старе обрасце, али није у стању да поједине Фигуре схвати као органску целину, која је инспирисана једним животом, већ све посматра одвојено једно од другога