Нова искра

— 159 —

Између дванаест модела, изложених у дворници Основне школе код Саборпе цркве, нема ни једнога, који би одговарао захтевима једнога монументалнога споменика. Једино је С. Роксандић дошао па срећну идеју, да Фигуре комнонује заједно са архитектуром. Одатле иа до композицнје у маси само је један корак. Ваља само подчииити еФекат Фигура еФекту масе. Ну неправедна би бпла против дотичних уметника оптужба, што се нису одушевили за један монументални споменнк. Свакако је за подизање једнога монументалнога споменпка морала бити стављена у изглед далеко већа сума новаца. Са овом, на коју су уметници имали рачунати, не би се могло отпочети ништа мопументално. И идејом и композицијом између свпх модела издваја се онај Р. Валдеца, проФесора нз Загреба. Доситеј је замишл.ен као путник, кога нека натприродна сила, што се пробудила у њему, смело покреће напред. Очи су му управљене узвишеној мети, којој треба да га однесу његове ноге. Књиге под пазухом п иеро у руци указују на племениту мисију његову. Осећа се, да нут, који он пред собом крчи, води слави и вечности. Иснод статуе могле би се сасавим подесно исписати речи: »Идућ' учи, у векове гледа <( . У целокупној појавп Доситејевој, у иокретима драперије и Фигуре има нешто гиздавога. Овоме, без сумње, врло много доприноси околност, што је Доситеј обучеп у хаљине какве су у западној Б]вропи биле у' моди при крају 18. века. Ну уметнику је пошло за руком, да веома живо пробуди представу о једпоме путнику, који се лако, као на крилима, креће н>апред, ношен одушевлзењем за узвпшепНм послом својим. Фигура је веома наглашена и одмах привлачи пажњу на себе. Све остало њој је нодчињено и губи се поред ње. Модел загребачкога вајара Томе Росандића показује и уметника са инвенцијом и мајстора, који врло добро разуме свој посао. Доситеј је ту замишљен као сејач. Једна снажна Фигура, потпуно нага, која би требало да представп Доситеја, држи у десној руци у изобиљу семена, које левом руком баца на све с/гране. То је семе науке и просвете. Плодоносни рад сејачев нашао је символична израза у рељеФима на странама постамента. На једној страни представљена је косидба, на другој везивање снопова. Одмах се осећа, да је Росандић из школе Мештровићеве. Све је пуно покрета и пзраза. Нема ни једнога места, које би остало ненаглашено и иразно. Росандић се показује као присталица најмодернијега правца у скулптури. • С. Роксандић нам је пружио једиу складну групу од три Фигуре. Доситеј је стављен на један висок постаменат. Са обе стране се види по једна алегоријска Фигура. Нарочпто упада у очи опа Фигура, што седи удубљена у читање. Она је врло лепо компопована. Поза Доситејева је

доста театрална. Ова груна затворена је са три стране једним полукружним зидом. Као позађе, овај зид даје Фигурама више израза и више снаге. Ова су три модела и награђена. Међу осталим моделпма заслуживао бп више нажње онај са степенастим постаментом, само да није врло рђаво компонована женска Фигура, која би требало да даје инспирације дубоко замишлзеном Доситеју. И сваки од осталих модела има по нешто, што би се могло иохвалити. Ну то су све обичне ствари, са којима се беспрекидно сретамо у модерној уметносги. Оне показују врло мало инвенцпје и нису у стању да пробуде нарочити пнтерес. Поред њих се пролази равнодушно, и ако нису, можда, без неке вредности и без извеснога интереса. Уметници, који су их пачинили и који су, несумњиво, уверени у њихну велику вредност, могу због тога осећати неправде. Живећи у једној илузији, они би се могли тешити оннм лепим стихом једнога Францускога, песнпка: »Најлепше ствари имају најгору судбину«. ВиНегИу.

* П. Јорга, професор у Букурешком Униперзитету, штампао је у издању Ф. А. Партеоа (Гота) и четврту кљигу свог опс.ежног дела ( ,0ге8сћ1с1;е (Јез Озташзсћеп Кејсћез". За нао оу од иарочитог интереоа одсл.ци о Хурђу Бранковићу, о Карловачком Миру и његовим посдедицама, о Пожаревачком и Београдоком Миру (1 739).

* Из „Архива за нравие и друштвене науке" одштампан је чданак д-ра Мидете Ст. Новаковића: (( Друга Хашка КонФеренција Мира". * Из И,ХХХ1У књиге „Гласа Српске Крахевске Академије" засебно је одштампан рад д-ра Владимира Ћоровића: (( Утјецај и одношај старих грчких и српских записа и натпиоа". * ((Ве.шмиријанум", фонд гкјк. Во.шмира Мих. Теодоровића, имао је крајем прошле годиие 1,381.621 дин. и 20 пара. Приход за 19 11. годину изноои 5 5 37 1 динар и 65 пара. Нзмеђу одлука Државног Савета о распореду ове суме, предвиђеп је и издатак од 5000 динара за подизање надгробиог споменика великом народиом добротвору. Конкурс ће бити отворен само за орпске и хрватскс уметнике. Чланови су оцењивачког суда: г. г. Стеван Тодоровић, Андра Стевановић и Богдан Поповић. * Димитрије Пиколајевић штампао је у Загребу „Живот и рад Стојана Шобата, кореничког проте(1740—1830)". Цена је књизи 5 0 Филира. Поруџбине прима српска штампарија у Загребу. * Коста Драгосавац, учитељ у Кусоњама (п. п. Пакрац) јавља да је дао у штампу своју драматизацију „Лазарице", српске народне епопеје (оглед Ср. Ј. Стојковића). Књизи ће бити цена 7 0 Филира. Поруцбине слати г. Драгосавцу. * Из „Браикова Кола» прештампана је у засебну књигу раоправа д-ра Б. Петровића: „0 култури отароседелаца С-рба у Угарској". Поруџбине прима пиоац. Цена је књизи 5 0 Филира. * Министарство Проовете одлучило је да ове године штамца, у државном издању, неколико иотакнутијих дела. За прву књпгу одређено је драмско певање Ива Војновића: „Смрт мајке Југовића ."