Нова искра

— 176 —

истрајан народ, чији се утицаји снажно осећају у византиској хисторији. Леон V (813. — 820.), Василије I МаЛедонац (867.—886.), Јован Цимџск (969. — 976.) беху Јермени. Језгро војске Василиј а II Бугароубице (976. —1025.) и најзнаменитије војводе њене дадоше Јермени. Процват уметности, који Византија доживе под тзв. династијом Маћедонаца, зову јерменском ренесансом. Јермени су моћним колонијама били расути по целоме Балканскоме Полуострву. Маерикије (582.—602.) беше огромне масе Јермена пребацио на Балкан, а после њега и Константин Коироиим (741.—775.). Ови Јермени донеше Павлићанску јерес, која је доцније онако значајну улогу играла код Срба и Бугара (богомили). Све ово са свим природно упућује на поставку, да су се јерменски утицаји морали осећати и у уметности. У областима, у којима су Срби били настањени, ти су утицаји могли бити п непосредни. Поједини манастири могли су преко монаха стајати у непосредноме додиру са јерменским и грузијанским манастирима. У потврду тога говориле би извесне појаве у суседним областима. Веома је поучан у томе погледу иознати Факт, да су два отмена Грузијанца године 1084. иа земљшпту садашње Бугарске основали манастнр Прссвете (Бачково). Отуда би била далеко вероватнпја хипотеза, да су извесну орнаментику, која се од IX века јавља на Балканском Полуострву, донели Јермени а не Бугари, као што би то хтео познати научар Ј. Стжиговски. Свакако се не би смела поред осталога изгубити из вида околност, да глаголица, којом Кирил и Методије написаше прве црквене књиге, Формом својих писмена јако подсећа на грузијанско и јерменско унцијално писме. Говорило се и о утицајима западне уметности преко Италије. Ту се обично мисли на области које су се налазиле у близине Италије (Зета, Хум и др.). При томе се полази са погрешне тачке гледишта, да је т. зв. романски стил оригинална творевина, западних народа. Ну данас је несумњиво утврђено, да је ова,ј стил оријенталскога порекла. Директне везе са Истоком (Малом Азијом, Сиријом, Палестином, Египтом) и моћни утицај Византије у Италије припомогли су његову Формирању. Отуда би могло бити још говора о утицајима уметности Игалије, само не о утицајима једне сПециФично западне уметности. 0 уметности у Срба пре XII века ми смо, иначе, необично мало обавештени. 0 црквеној уметности могло би бити речи тек носле покрштења Срба, у IX веку. Поуздано се може рећи, да о каквој монументалној уметности ту не може бити ни говора. Свакако су се у области првих држава српских укрштали утицаји Византије, Истока и Италије. Стара црква у Прокуиљу, која би могла бити из доба пре XII века, василичкога је типа и подсећа на старе цркве у Месемврији. Црква Се. Петра и Павла у близини Новога Пазара, поуздано ранија од XII века, подсећа својом основом на неке цркве из Сирије и Мале Азије. Један рељеФ са представом Христа и са јермен-

ском сигнатуром (сада у Нар. Музеју), нађен у области сгарога Браничева, поуздано није познији од X века. Он је пак несумњиво припадао каквој цркви. Интересантно је, да се ту близу у околини Жагубице у т. зв. Тргикој цркви, чије је доба постанка веома мучно утврдити, налази на царским вратима орнаментика, за коју би се рекло да је директна копија из Јерменске и Месопотамије. Једна плоча са записом од 1218. године (сада у цркви манастира, Витовнице), која је стајала иа прочел.у какве цркве, посвећене Св. Петру и Јакову, понавља словенски текст и на јерменском језику. Ови знаци, ма како малобројни, упућују на утицаје јерменске у области старога Браничева. УМЕТНОСТ XII—XVIII ВЕКА Док смо за познавање уметности у Срба пре XII века скоро искључиво упућени на писане документе, пошто оно мало споменика сачуваних из тога доба није још довол>но да створи јасну слику о њој, дотле је уметност од XII века па до данатињих дана далеко познатија. Већ оснивач династије Немањића, велики жупан Стефан Немања (владао до 1196. год.) подиже велпки број цркава у својој области. Његови следбеници трудили су се ревносно, да не изостану један иза другога у подизању Божјих храмова. Из XII века имамо сачуване цркве: Богородичину у Студеници, Св. Николе код Куршумља, Богородичину у Топлици (близу Куршумља, првобитно женски м-анастир), које подиже Немања. Срацимир подиже Богородичину цркву у Градцу (данашњем Чачку), Мирослав цркву Св. Петра на Тиму. Из овог је века, вероватно, и стара Павлица (недалеко од Рашке). У XIII веку постадоше: Спасова црква у Жичи, архиепископска црква у Пећи, Милешева, Сопоћани, Градац (код Рашке), Ђурђеви ступови, црква Св. Ахилија (у Ариљу), Рача, Папраћа, Троноша и др. Краљ Милутин (1282. —1321.) подиже цркву Св. СтеФана Бањског, Грачаницу, Св. Ђорђа у Нагоричу, Јоакима и Ане у Студеници, Св. Никите код Скопља и др. У првој половини XIV века постадоше : Дечани, Матејша, Марков манастир, Љуботин, Лесново и др. Из доба Кнеза Лазара су цркве : Нова Павлица (задужбина СтеФана, сина челника Мусе), Љубостиња (задужбина Милице, жене Лазареве), Раваница, Ждрело (Горњак), Св. СтеФан у Круптевцу (последње три су задужбине Тазареве), Дренча, Сисојевац и др. Из доба десиота Стефана су цркве: Руденица (недалеко од Трстеника), Ресава (Манасија) ; Каленић, Павловци (близу Младеновца) и др. Из доба десиота Ђурђа (1427. — 1456.) су: стара црква у Смедереву (задужбина деспотова), црква Св. Ђорђа у Враћевшници (задужбина челника Радича) и др.