Нова искра

љица. Једном се шетала изван Скадра са својим дворкињама. На путу виде како је једно Циганче пало у реку Бојану. Она сама брзо притрчи и извади дете из реке, здраво и читаво. У то време дотрчи Циганка, детиња мајка. — »Хвала ти госпођо на труду. Циганка сам и сирота сам, али ми опет кажи: шта би желела да ти дам за твоје учињено добро дело; деде рекни госпођо, рекни искрено!® — »То ми ти сигурно не можеш дати, те ти нећу ни тражити; ја сам учинила само своју дужност (( , — одговори крал>ица. }) Ја те опет молим госпођо тражи шта желиш; даћу ти <( •— настави Циганка. — »Па дај ми двте, да га имам, као што га ти имаш (( , каже јој Јевросима. — »Родићеш дете, госпођо пре године, родићеш, но деде рекни твојој Циганки: желиш ли да родиги, краља или јунака ? <( — »Па да родим крал>а; нека буде као што му је и отац (( , одговори краљица у смеху. •— »Немој госпођо; краљ краљује, а народ га куне, иа кад умре иико га не иомиње; да родиги јунака, иа сваки да га воли и да га иомиње док је света. Али јунака да родиш треба: да подигнеш. цркву Богородици; да посадиш да окопаш и сиротињи да поклониш девет винограда; да се у Бојани купаш сваки дан по три пута за девет месеци; да подигнеш у девет места девет извора и да пијеш на дан по тулум млека од оваца са Шар планине. Послушај ме, госпођо; послушај ме и нећеш се после никад покајати®. — »Да те послушам, на послетку нека га родим само, па нека буде што му драго (( , одговори краљица у смеху с непоуздањем. Краљица је учинила све како јој је рекла Циганка крај Бојане. Кад је било на крају деветог месеца она је доиста родила мушко дете, које је било суво, мало и жољаво. »Ово никада неће бити ни човек, а камо ли јунак (( , — рекао је краљ Вукашин, кад је дете видео. Наденули су му име Марко јер су сви марили (волели) да се он роди. — Кад је Јевросима после потражила Циганку да је награди за учињено добро, ње нигде није било. Сви су веровали после, да је то била Богородица или вила, прерушена у Циганку. 2. МАРКО И ЊЕГОВ УЧИТЕЉ (из Бачине) Марков учитељ био је неки поп Недељко. Он га је учио и спремао да буде краљ и да замени оца, али он то није волео. Једном му учитељ говорио, да су краљеви и цареви после Бога први на свету, а Марко му то предругојачи и рекне, да је сиротиња после Бога прва на свету. Другом приликом учитељ му је рекао, да Бога треба љубити, а цара п краља поштовати; а Марко је после, при одговарању, то предругојачио и одговорио: да Бога треба љубити, а иоштеног и ираведног иоштовати. Учитељ се на ово наљути и тужи Марка код оца. Због овога краљ Вукапшн отера Марка у планину, код чобана, да тамо борави за целу годину.

3. КАКО ЈЕ МАРКО ПОСТАО ЈУНАК (из Јасике) Кад је Марко био у планини код оваца, онда су га чобани, као најслабијег међу њима, непрестано гонили да враћа овце и да им доноси воду са извора у једну велику тикву. Кад би се, по који пут забавио са водом, они су га редом тукли, ко год је стигао и хтео. Једном је крај извора видео мало голо дете на сунчаној припеци. Сажали се на дете, које је јако плакало, те одломи једну лиснату грану од дрвета и њом заклони дете од сунца, па однесе воду чобанима. Кад је после поново дошао на извор по воду нађе, код извора, лепу велику девојку са дугачком расплетеном густом црном косом и великим дојкама, која је била узела оно дете, које је он сконио од сунца, те га доји. То је била вила, а дете је било њено. На питање Марко одговори вили, да је он оно дете склонпо од сунца и уз то јој исприча све: како га чобани сваки час туку и гоне да им враћа овце и доноси воду. Сажали се вила на Марка, па му пребаци једну дојку преко рамена и каже му да доји. Кад се Марко тако добро надојио виљег млека, вила му заповеди да подигне један грдно велики камен, који је стојао ту у близини извора. Марко га само номери. Вила му опет заповеди да доји. После другог дојења Марко је подигао камен до колени. После трећег дојења подигао је камен до појаса. После четвртог — до груди. После петог — бацио га је далеко од себе.* — Сад га вила отпусти и рекне му, да иде и да се никога не боји, а ако кад год буде у невољи она ће му бити на помоћи. То је после била Маркова посестрима, коју је он често пута у невол>и позивао. Кад је Марко после овога понео воду чобанима они сви сложно јурну на њега да га туку, што се толико забавио, али он пред њима баци тикву с водом, која је одатле пала чак на врх планине Тикве (више манастира Калпнића), а чобане похвата и почне једног по једног бацати, и тако је бацио: Комнена — на врх Кома, Думитра — на врх Дурмитора, Раде — на врх Радана, Петра — на врх Петрове Горе, Пајсија на врх Пасјаче, Јована — на врх Дели Јована, те се и те планине после назову но именима бачених чобана. За овим је све овце побацао, са врх ПГаре Планине, на планину Овчар, и отишао је кући у Прилеп.

2 На више места у Српству надази се по где год, у нданини иди на брегу, по какав велики осамљен камен, за који народ тврди, да га је Марко ту бацио кад га је вила дојила. Такав се камен зове обично „Марков Белег" или „Марков Камен". При путовању кроз Темнић наишао сам на један такав камен више села Крвавице, а при путовању кроз Ресаву нашао сам један такав камен на Врланском Хуму.