Нова искра

— 207 —

славиш славу као што треба и као што Бог хоће. Сиротињу тераш од куће, а богаташе и господу примаш. Старе људе мећеш у дио совре, а младе у врх совре. Боље двориш младе људе но старе. Мајку и оца ниси посадио у совру, те да ти наздрављају гостима«. — На овај прекор Бег се посрами и без речи се растане од Марка... 12. МАРКО И МЕХАНЏИЈА (из Поточца) Дошао Марко у механу и затражио ручак од механџије. — Еј механџија! имаш ли што за ручак? — Имам две печене јаловице, а имам и вина. — Колико имаш вина? — Четири мешине. —• А шта ћеш ми наплатити за ручак мени и Шарину. — Па даћеш ми једну рубљу (4 дин.); нећу ти више. — Али ја хоћу да једем и да пијем колико хоћу и могу заједно са Шарином. — Па макар. — Е добро пристајем; дај ручак... У часу Марко поједе механџији обе печене овце јаловице и попије све четири мешине вина и стаде тражити још. Механџија му донесе и чабар сира. Па кад и то Марко поједе, онда ће механџија њему: »Иди молим те незнана делијо; џаба ти све; нећу ти ништа; иди појешћеш ми за рубљу и још 4 овце; свакојако ти ниси обичан човек®... Марко проспава, па се дигне и пође. При поласку метне маханџији у шаку 4 златна дуката и каже му: Ја сам Краљевић Марко и од сада кад ти дођем поново немој више са мном да се погађаш на ђутуре да ручам (( . У механи се почну људи чудитџ, кад им је механџија казао, шта је и колико је све Марко појео и попио. На то ће рећи један од л>уди: »Видите ли ви људи колики је он џ какав је. Велики је за четири обична човека; широк је за три. Рука му је као наша нога у бутини. Прсти су му као наше руке. Ноге су му као наша леђа. Глава му је, као велика мерица. Очи су му као наша песница. Бркови му као два пролетња јагњета. Веђе (обрве) су му као два црна повесма. Корак му је већи од три хвата. Таквог јунака је тешко нахранити и напојити. Па видите ли и онај шарен коњ, колики му је. За пет наших. Човек јс нашао и коња према себи. Слушао сам до сада више пута о њему, али све нисам веровао, да је он толики. Данас смо у механи сви видели и уверили се®... 13. МАРКО У СЛУЖБИ КОД ГАЗДЕ (из Глоговца) Погодио се Марко код газде, да га служи за годину за једног коња. Једном га газда нрати на ливаду да коси траву. Марку се придрема и легне мало да проспи. Кад се пробудио било је већ превалило подне. У то дође газда му и почне на њега викати, што није до сада косио. ■— »Не

4 0 „Марковој Ливади" има и једна женока иародна пеома, а један мој друг, који од.шчно познаје нашу Стару Србију и Македонију, причао ми је, да има више места тамо, која се зову тим именом.

СРПСКО ПОДВОРЈЕ У МОСКВИ. V « бој се газда® ја ћу ти целу ову ливаду покосити за три сата <( . — )} Али како ћеш ти мени ливаду покосити за три сата, кад је не могу покосити целу ни 10 добрих косача <( . — »Да се ја и ти опкладимо: ако ти не покосим ливаду за три сата служићу те три године без пара; а ако је покосим да ми даш коња кога ја будем изабрао®. Присгане на то газда и Марко доиста покоси ливаду за три сата. Газда је сада требало да одржи задату реч. Зато он пусти Марка у ергелу да избере себи коња. Марко повуче једног коња и њему пукне реп до корена. Тако учини и са другим, трећим, четвртим, петим, и тако даље редом, док напослетку није наишао на једно губаво шарено ждребе. Њега почне вући за реп и тегљити к себи, али му није могао ни реп откинути ни номерити га сместа. Допадне се Марку то ждребе, па њега узме. —- Кад је газда то све видео, онда га је упитао да му каже: ко је и шта је? Марко му се каже, а газда му уз ждребе поклони и ливаду, те се и данас та ливада зове »Маркова Ливада® 4 и при растанку рекие му: »Иди молим те, за тебе је моја кућа мала, а моји коњи слаби (( ...