Нова искра

— 218 —

тад [г тада, ту и ту, најпонизније моле сваког од нас да заједно обедујемо у ресторану »Северна Зкезда«. Позив нас је довео у незгодан положај. Олга није имала потребну тоалету за такву прилику. Али Кремчатов, који нам допаде сутрадан изјутра да се извести: јесмо ли добили позивницу? — рече нам, да то није ништа, и да ће бити и других лица из нашега круга, и да је он у оиште далеко од предрасуда. Признајем, да ми се и норед тога није ишло на ту свадбу. Ја, уопште, избегавам друштво које није за мене, али је Олга навал>ивала. Изгледало јој, да ће бити веома забавно. Пошто није имала парадну тоалету, и ја сам нашао да ми није потребно облачити Фрак, те обукох црни капут, а она изабра највеселнју боју какву је била имала — ружичасту. Тако обучени отидемо у цркву. Пјјво, што нас је изненадило, беше раскошно осветл>ење: беху упаљена и паникандила. У цркви се већ била окупила одлична гомила. Заузели смо скромно место сред публике и посматрали како строго систематски улазе у цркву румене девојке у лаким одећама од газа најраЗличнијих боја, али, разуме се, живахних одблесака. Уводили су их дебели и ухрањени каваљери у Фраковима и белим рукавицама. Дође и Кремчатов. Ушао је поузданим, скоро господарским кораком, са дубоко усредсређеним и замишљеним погледом, не гледајући н-икако у страку. Био је блед и, као што је изгЛедало,узбуђен. Певачи врло јако и гласно отпеваше псала.м. Напослетку замахаше руПцима, узбудпше. Кремчатов се величанствено упути уласку у цркву и уведе у цркву, држећи је за руку, Марију Николајевну. Била је сва у белом, са гирландом цвећа на глави, са копреном дугом до земље; певачи је дочекаше још гласније него Кремчатова, а чим завршише отиоче обред. Ово има своје лепоте! шапну ми Олга. У свему, а нарочито у младиној тОалети има нечег необично свечаног... Осећа се некако да таквог празника неће више никад бити у животу ! Ја сам посматрао Кремчатова. Он је, као што се видело, био прожман свом озбиљношћу свбга Корака, пажљиво слушајући молитву и не погледајући у страну. Марија Николајевна, напротив, показивала је пестрпљивост, прелазила с ноге на ногу, окретала се, шантала са другарицама, па се чак и осмехивала тихо, сакривајући уста подланицом. Покушавала је да говори и са Кремчатовом и два пута му нешто саопштавала на ухо, али он као да је није слушао, — стајао је непокретан, не мичући ни лицем, са погледом удубљеним у једну тачку. Венчање се свршило, младенци се пољубили и пришли олтару, где су им почели честитати, стезати руке и љубити се с њима. Затим се сав тај свет иопе у екипаже и одвезе »Северној Звезди«. — Хоћемо ли кући ? упитам Олгу када изиђосмо из цркве. Било је десет часова увече. Ноћ тиха и светла. Рад бих да Пођемо у градски врт, где не-

мачке певачице певају веселе песме. Али Олга не хтеде нипошто иристати. — Увредићемо их. Венчали нас, а ми сада да не идемо !... Требало је попустити. Ипак сам тражио да пођем тек у двакаест часова т .ј. иа вечеру. Два часа шетали смо улицама. Када уђосмо у салу, господа су намештала стоЛице за своје даме и тражили своје »виз-ави«. ДочекаО нас Кремчатов. Обрадован и одмах нас повео да нас представи <звоме тасту. Николај Јегорић Крјучков био је човек од својих педесет година; појава гигантска. Плећат, дежмекаст, висок и црвених Образа изгледао је као младић од четрдесет година. У црној му бради једва су овде-онде избијале седе длаке; на глаВи му сва коса — густа и дуга, на крајевнма поврнута. Био је у дугачком капуту, са чизмама у чије саре беше увукао панталоне. Могло се одмах погодити да је из трговачког реда, а п сам се присетих да сам га видео негде за тезгом. Било је сасвим несхватл>иво, како му је то Кремчатов постао зет. Сам изглед тога господина јасно је говорио, да за њега нема друге пОезије осим тезге. Госпођа Крјучкова, којој смо такође били представљени, изгледала је са.свп.м као баба; бледог и избораног лица, по којем су се озрцавали трагови најразноврснијих женских болести. »Изродила туце деце!" — мора свако помислити КО ј(! впди. , ' . — Јс ,1и по 1'»о.1)И на пгј)у? са поштован.ем обрати ми се Николај Јегорић. Заиазио сам, Да указује иеко нарочито иоштовање свима иознаницима Кремчатова. Њих, у осталом, није било много, јер је већина из нашег друпггва већ отишла на. летовање. Видео сам Мишурика — чија се гојазна, Фигура непрестано гуркала око биФеа; такође и Карцова. раскошно обученог, уморног и кокетног, — играо је. И Вјетвицког, који се одлучио да свој огртач остави у предсобљу и остане у свом тамно сивом капуту и ружичастом прснику. Сакупио око себе гомилу калФица и дави их својом ученошћу. Његова аудиторија била је већ прилично повукла и, изгледа, подсмевала му се, сматрајући га за будалу, јер им се из дебелих гуша често орио смех, али он им је и дал^е држао орације. Необично ми се прохтело да, послушам о чему ли то проповеда, али ми је било баш незгодно да осгавим л>убазнога таста. Поред тога, био сам уверен да ће одмах прекинутп како ме угледа. Одговорих, да никада не играм. — И иаш Василије Васиљевић не игра. Страпшо је глават! , Нисам разумео, те га упитно погледам. — Ви то вал>да због речи »глават« ? — поче таст објашњавати. То је... како да кажем... човек велике памети! Гладан да га слушаш!... Тако млад, а већ толико света прошао! — Да, путовао је! рекох ја, у реплики.