Нова искра

је био мудра и паметна глава, па да би дознао, која је права мајка детиња, он заиоведи, да се дете не да ни једној ни другој мајци, већ да се бади у реку. На то права мајка детиња иовиче кроз плач : »Не тако, краљу госнодине, не бацај га у реку, подај га тој проклетници, нека га носи, само нека је живо«. То је био довољан доказ за Марка, да узме дете, те да га преда у руке правој мајци, а ону другу лажљнвицу да казни за крађу и нревару 24. МАРКО У ЦРКВИ (из Гложана) Отишао Марко у цркву те се помолио Богу и причестио се, а срео га Турчин и упитао: »Зар се ти молиш Богу и идеш у цркву кад од тебе нема јачег и силнијег на овој царевој земљи«. — »Има, има Турчине® — одговори му Марко — »има један који је од мене и јачи и силнији; према њему сам ја као мува, а ти као мрав; то је Бог коме се ја молим, и кога се бојим«. 25. МАРКО НАПЛАЋУЈЕ ДРУМАРИНУ (из Крвавице) 'Једном је турски цар наредио, да се сваком Србину, који хоће да се жени, наплаћује на име свадбарине по десет дуката. То је било тешко за сиротињу, те се сиротиња мучно и женила: ннје имала од куда да плати свадбарину. Марку је било жао што му се тако глоби његова сиротиња, па једном пресретне Турке на друму. Турци су носили небројено благо и Марко се реши, да им то благо узме, под изговором да им наплаћује друмарину... Марко: Зашто ви Турци идете по томе друму; ко ви је казао и одобрио? Турци: Бог с тобом Марко, ово је царски друм а ми смо царски, па што не бисмо ишли царски по царском. Марко: Друм није царски већ је мој; или ћете ми дати све то благо што гоните, на име друмарине, или ни један од вас неће одавде изнети живе главе. Знајући да у Марка нема шале, Турцп му одмах предаду све благо и" врате се да се потуже цару на Марка. Марко све одузето благо раздели, на равне части, сиротим ожењеним и онима који су били намерни да се жене. Кад је цар чуо шта је урадпо Марко, он му поручи, да више не наплаћује од Турака друмарину, а и он неће више наплаћивати свадбарину. Тако и учине.... 26. МАРКО НА РОВИНАМА (из Белушића) Пошао Марко са Турцима у бој противу Влаха. Било му је криво и жао, што помаже безвернике и душмане, а иде противу хришћана,

У. ПРЕДИЋ: СВ. ДИМИТРИЈЕ. али је морао задату реч да одржи. При поласку је рекао: »Да Бог да Хришћани да победе, па макар ја први погинуо®. Тако је иосле и било. Турци га се бојали, иа га нустили да он први удари на Влахе и он пође напред, али се заглиби са Шарцем у једно велико блато. 1 На њега ту наиђе влашки војвода Мпрча, иа га убије. ТПарац му се није могао извадити из блата, већ је ту и липсао. Кажу, да се Марко није бранио од Мирче, већ му је рекао: »Убиј ме ти, кад неће Бог; кад сам пошао па овај пут и право је да ме што пре нема«. После Маркове смрти Хришћани (Власи) су доиста победили Турке. У боју их сатрли да не може горе бити. 1 Приповедају, да је то велико бдато бидо негде у бдизиии Пеготина. — У атару седа Душановца (Џањева) има и данас једно место које се зове (( Марково Блато". Парод из околине и места лрича, да се баш ту Марко загдибио са Шарцем. 15*9©^ 27. МАРКОВА СМРТ (из неколико места) Марко је живео 365 година. И његов Шарац живео је исто толико. Једном је Марко путовао на Шарцу крај мора. Јашући ТПарца ои је