Нова искра

— 254 —

АНТРОПОЛОШКИ КОНГРЕС У ХАЈЛБРОНУ У првој иоловини августа одржан је у Хајлброну 42. антроиолошки конгрес. Малени Хајлброн изабран је овом приликом за место конгреса стога што у њему живи чувени стручњак антрополог А. Шлиц. Од Словена суделовали су на овом копгресу два Пољака, један Чех и два Словенца, од којих је један наш суграђанин Г. Д-р Нико Нхуианић, кога је изаслало на конгрес наше Министарство Просвете. За нас Словене значајно је са овога конгреса особито нредавање познатог Бечког анатома Толда, чија је тема била о старословенским лубањама. Он је доказивао да је облик лубања старих Словена био већином долихокеФалан т.ј. дугуљаст (само је 10°/ о округлих лубања) и т. д. Тиме је оборио тврђења неких немачких научиика да су се стари Словени у погледу размера између највеће дужине и највеће ширине тобож разликовали од Аријеваца (наиме Грка, Келта, Германа и др.). Разлагања Толдова потврђују само оно што је пре кратког времена доказивао Д-р Жупанић у своме делу »Систем Историјске Антропологије Балканских Народа«. Предавање самога Д-ра Жупанића тицало се једнога проблема из Палеоетнологије Троаде. Преисторијски Тројанци, по његову мишљењу, у премикенском доба нису били Аријевци, већ једно праетаро средземно племе негроидне спољашности, маленог раста и црвенкасте коже. Прејелински пак аутохтони у Тројади и Егеји били су састављени из два разна елемента, из једнога кепечког негроидног и једнога источног, округлоглавог и моћнијег. И међу темама осталих предавача конгреса било је веома интересаитних. Тако, прооесора Белца из Штутгарта »0 кавкаским елементима у Источној Азији«, на име код Јапанаца. ПроФ. Фишер из Фрајбурга говорио је о бастардирању рођака и племена доказујући да је нетачно гледиште, како чисто крвно мешање води дегенерацији и како при мешању крви пробија један елеменат на рачун другог. Бечки доцент Пох саопштио је резултате својих антрополошких, археолошких и етнолошких студија у јужној Африци, доказујући да су тамошњи Бушмани стара примарна раса чиј раст мери иросечно 1444 шш.

После још неколиких предавања у Хајл''брону конгрес је наставио свој рад у Штутгарту, где "су разгледали музеј. Последња серија предавања држана је у Тибингену и тицала се поглавито палеоетнолошких проблема. Конгрес је завршен банкетом у част гостију. Колики је значај ових антрополошких конгреса сведочи скорашњи интернационални конгрес у ./Гондону, на коме су узели учешћа први светски стручњаци аптрополози и историчари. Немачка влада је вотирала милијон круна. на антропол. испитивање немачког народа. Наша влада имала је у Д-ру Жупанићу свога првог представника на оваквим скуповима, којих је значај врло велик, не само у научном већ и у политичком погледу, јер је антрополошки моменат често од пресудног значаја при решавању међународних питаља. Ј. Сл.

0115ам мексллс:

А N ТIV А Р I (Моп1;епедго). Напс1е18ћегЈсћ1; с1ев к. и. к. У1гекопеиШев 1иг с!аз Јаћг 1910. Негаив^е^ећеп пп АиИгаеге с1ез к. к. Напс1е181шт81егтт8 уот к. к. бз1егг. Напс1е18ти8еит. \У1еп, Ма1, 1911. Р. 1.-—14. Последњих година претрпела је велики иораз аустро- угарска балкапска политика. Царински рат с Румунијом и Србијом, бојкот аустријске робе у Турској и неуговорно стање са Црном Гором, учинили су своје. Аустро-угарска је изгубила многе добре пијаце, које ће тешко моћи, и то само делимично, да поврати. Откако се иочела остваривати тежња појединих балканских земаља, да се економски еманципују од Аустроугарске, од тог је доба она почела обраћати све већу пажњу на њихов економски и трговински развитак. 0 томе су доказ, између осталога, обимни и исцрпни консуларни извештаји о економским односима Србије, Бугарске, Румуније и Грчке за 1909. год., који су изишли као прилог неделшог часописа »Баб Напс1е1бти8еит <( . У групу тих извештаја спада и овај о Барском пристаништу, у којем је консул изнео кра-