Нова искра

— 274 —

сваког дана гутала по једно чељаде. Марко се обрије и обуче у девојачко одело, па стане на врата од пећине у којој је аждаја боравила. Кад се у нодне јави аждаја, Марко је убије, па јој одсече главу и однесе цару, чему се обрадује дар и сав његов народ. На послетку дар да Марку ћер, али под условом да је на леђима пренесе преко мора. Марко је метне на леђа и стане пливати. Пливао Марко тако три дана и три ноћи. Кад је било четвртог дана, он угледа зем.љу којој је пловио, чему се особито обрадује. Кад је већ стигао близу обале, морска риба прогута му девојку и он изиђе сам на суво. — Е мој Марко, сва ти је мука узалуд била, -— одговори му носестрима вила загоркиња. — Није мука, но шала, а кад бих се ја доиста замучио, не би било ласно ни мору ни рибама у њему! — рекне на то Марко с поносом. 38. КРАЉЕВИЋ МАРКО И НЕЧАСТИВИ НА ОНОМЕ СВЕТУ (из Расине) Побунили се нечастиви (ђаволи) у паклу. Пробили пакао и кренулн се рају. Баш у то време Господ Бог забавио се другим послом. На земљи се људи, деца његова, између себе били страшно завадили и зајели, па се тукли до истребљења. За то је Бог тада сву своју моћ и силу био уложио да измири несрећну завађену браћу. Од ове ђаволске побуне свеци се уплаше, те Св. Петар отиде брзо Богу да му то достави. Заузет другим послом Бог није тада могао да стигне да укроти ђаволе, већ заповеди Св. Петру, да се крене са свима свецима, светителжама, анђелима и праведницима из раја противу нечастивих. Сви праведници послушају Св. Петра и одмах изиђу противу нечастивих; само је један огроман старац остао да спава у хладу испод једног лепог лиснатог дрвета. То је био Краљевић Марко. Нечастиви потисну свеце, светитељке, анђеле и праведнике, и тако дођу до самих рајских врата. Ужасна вика и дрека, пред рајским вратима, пробуди Марка од спавања. У то време дотрчи један анђео, те му све каже шта је и како је... Марко се дигне, обуче чизме, преврне ћурак наопако, намакне самур калпак на очи, па изађе пред нечастиве и стане их топузом тући, чизмама газити и бацати којегде. Нечастиви се поплаше и нагну бежати. Марко их погони и тако их догони до у пакао, где се сви уплашени и настрављени затворе. Уз пут их је пола побио. Од тога доба нечастиви више не смеју да се буне никада више. Ужасно их је страх од Маркова топуза. Праведници, анђели и свеци поштују од тада Марка, као и Св. Петра, а Бог му је дао благослов и благоволење.

39. МАРКО И БРАТ МУ АНДРИЈА (из Галичника у Ст. Србији) Путовао Марко с братом Андријом једног летњег дана по великој жези. Путовали, путовали, иа се страшно уморили и ожеднели. Уморни и жедни сврате у једну кућу крај друма. Ту застану једну стару бабу, која их понуди да седну пода храст у хлад. Марко затражи одмах од бабе да му донесе вина да пије. »Боља је вода од вина за свакога, па и за путника и намерника« — рекне баба непознатим путницима. — »Вино, бабо, док ти нисам буве тресао, па ћу да ти кажем шта је боље! с< — узвикне љутито Марко и баба на мах донесе пуно ведро вина и кондир. Марко попије први кондир вина, па узвикне: »Ово је грех; дај бабо још један«. — Испије други кондир, па узвикне: »Ово хлади; деде бабо сипај још. <( — Кад је испио трећи кондир, узвикнуо је: »Ово лечи; хвала бабо! (< — После овога баба је пружила кондир вина Андрији. Андрија је окусио мало внна из копдира, па је рекао: »Ово је лек <( . Окусио је још једном и рекао је: »Ово хлади«. А кад је трећи пут окусио рекао је: »Ово је грех (више пити) <( , — и пружио је баби кондир да остави. За овим су путници даровали бабу, па се дигли и отишли. А баба је остала за дуго да мисли : ко је од ова два непозната путника био у праву, кад су вино пили: онај старији или онај млађи. Баш у то време, док је она о томе размишљала, пролети јој врана над кућом гачући: »Лек, лек, лек (( . »Ама и сама знам шта је лек, но сада мислим, да ли је у пуном или иразном кондиру, јер ми данас један путник говораше једно, а други друго, <( рекне баба. „Празна, нразна, празна«, прогаче, летећи, врана и нестаде је... 1

1 Ову оам причу слушао од некога Петка адваџије из Крушевца, који је родом из Га.шчника, па је иоту од овоје мајке запамтио. 40. МАРКО ПОСЛЕ СМРТИ (из Секурича) Срео Марко на пугу једног Прилепчанина где гони на коњу две мешине вина, које је био купио у Скопљу за славу. Марко : Помаже Бог, брате ! Прилепчанин: Бог ти помогао, стари. Марко: А одакле си и шта ти је на товару? Прилепчанин: Ја сам из Прилеиа, а на товару ми је вино, које сам купио у Скопљу за славу. Марко: Колико ти је ту вина? Прилепчанин: У ове две мешине по '25 ока, свега 50 ока. Марко: За колико си гости то спремио? Прилепчанин: Имам једно 30 званица, осем путника и намерника, ако би их пут нанео. Марко: А може ли то вино да истраје за све госте?