Нова искра

— 276 -

дворе, када Дека није ту био, и иоведе му сестру са собом. Лека брзо дође и кад дозна шта је и како је, потекне за Марком, не би ли га гдегод стигао и сестру повратио. Уз пут сретне Мусу Кесеџију, те и њега поведе са собом. Други дан стигну Марка. близу Прилепа, па му отму девојку, а њега, после дуже борбе, савладају, вежу, баце на коња и поведу у ропство. Кад га је, тако везаног, видео отац, рекао му је: »Ето како ћеш главу да изгубиш због луде паме г ги <( . Мати му је тада рекла: „Несрећни синко, што се никад не смири«. Посестрима вила рекла, му је: »Доста сам те помагала и бранила те, сад више не могу®. Брат му је рекао: »Тако ти и треба,; не марим за тебе кад си такав«. А сестра, мила сестра његова, заплакала се за братом, па је узвикнула громовито: .»Држ' се брале зарад наше хвале; ако будем жива и здрава, сунце ћу с неба скинути, тебе ћу из ропства избавити..." 1 1 Ову сам причу забедежио од Илије Мијатовића Црногорца из Крушевца. Он је често причао са највећим одушевљељем. Каже да је запамтио од својих родитеља у Ц. Гори, а мени се све чини да је ово варијанат једне сдичне нар. песме. 44. МАРКО И КОСОВАЦ (из В. Поповкћа) Срео Косовац на путу једног погуреног великог старца са великом и белом брадом и косом. Назвао му старац Бога и он му одговорио. Кад му се казао одакле је, онда га старац упитао: »А Бога ти, кажи ми право, шта ћу те гштати: ко влада данас Косовом?« — »Турци, деда«, — одговори Косовац. — м 3ар још Турци?!« и Још <( . — »Па зар се за толико време не нађе нико да Турке са Косова отера, већ још Косово освећено није?! Ух жалости и срамоте; ух неправде и грехоте! Иди синко, па кажи, да си данас срео и видео Краљевића Марка, коме је много жао и који се много љути, што Косово још није освећено; што Српство још није све ослобођено. Грешан ће, пред Богом и пред нашим царевима тамо на ономе свету, бити сваки онај Србин који и даље буде гледао вас у ропству.

Гледајте и трудите се, да се што пре ослободите, а ако се нико не нађе да вам помогне, онда ћу се ја сам скоро дићи, а већ Турци знају Краљевића Марка, па нека чекају ако смеју. Иди, иди, Косовче, и немој да будеш више роб. Теби не личи да робутеш...® 45. МАРКО И ДОЈЧИН ОД СОЛУНА (из Темнића) Позвао Дојчин Марка на гозбу и весеље. Марко му отишао. Дојчин га лепо дочекао и угостио како је боље могао. При поласку из Солуна затражи Марко да види Дојчпнове родитеље. После дугог тражења пађе их у подруму, где једу обирке од јела, и то шакама из дрвеног вагана. Марку то не буде право, па се врати, да за то прекори свога побратима војводу Дојчина. Враћајући се, уз пут наиђе у дворншту на двоје деце Дојчинове, где су нешто узела па дељу и тако се забављају. — »А шта то дељете, мали и добри моји соколићи?® — упита их Марко. — »Дељемо тати и мами вагане зајело, јер ће и они некада да остаре, као наш деда и баба, па ћемо их од нас одвојити — да нам не гаде јело (( , — одговоре деца. — »Ако, ако, право и имате; тако и треба (( , — рекне деци Марко, па и без »Збогом« отиде љутит из Солуна у Прилеп. 46. МАРКО И СВ. ИЛИЈА (из Калудре) Веле, да се Марко и Св. Илија често свађају на ономе свету. Марко хоће да Св. Илија гађа громом само Турке, а Св. Илија хоће да гађа и хришћане који су грешни. Услед тога се свађају, па и побију, при чему Марко гађа Св. Илију топузом, а и он њега такође. Али Марков топуз је тежи те при удару боље пуца но онај Св. Илије. Тако се тумачи јача и слабија грмљавина. (За јачу народ каже, да то Марко бије, а за слабију — Св. Илија).