Нова искра

— 280 —

Малој Клеопатрн било је.два месеца када је крстисмо. Ана Гавриловна донела јој царске иоклоне: невероватно танко и малецко руб.ве, којег је било туцетима, крст од брилијаната и скупоцен покривач. Олга је у почетку погледа некако искоса, али затим помисли, да ће малој бити веома угодно у тпм нежним стварчицама, па се примири. Кремчатов је држао Клеоиатру, замењујући кума. Марија Николајевна дошла је са својим синчићем, којему је дала име Василије вал>да једино због тога да би продужила до бескрајности оирму Василија Васиљевића. Крсгили су га већ одавно, јер су то захтевали рођаци. Једном, вративши се од свога заштитника, видим намештен сто н на њему три прибора. Помислим, ва.пда ће Кремчатов код нас ручати. Олга ме дочека. Очи јој сијају, по образима избило снажно руменило — била је узбуђена. — Дошао Иван! саопшти ми шапатом. Нисам одмах разумео о ком то говори. — Иван, мој брат! објасни ми она. — Па врло добро! Познаћемо се, драго ми је! рекох својим обичним гласом. Олга ме погледа некако расејано, као колебајући се због нечега. — Није ти вал>да донео какву тужну вест? упитам је. — Не... али он... не одобрава... — Не одобрава?.. Шта? Олга погледа у страну, — у очима јој сузе. Тај пригушени тон, то колебање и узбуђеност у трену ока изазваше ми слику дивље и огромно тешке појаве удугачком каФтану и великој обући, необријану и нечешљану, која упорно и неотесано не одобрава све и сва, пошто пото, а све то — у име велике идеје, која мучи и моју јадну Олгу, слабу и духом и телом. Улазећи у собу, у којој је био брат Иван, имао сам доста предуверења о том човеку. Уђем и представим се: — Олгин муж, Андреја Николајић. Брат Иван поднже се са дивана, па ми се поклони неспретно и збуњено. Тада сам се уверио да моје замишљање ни по чему није одговарало стварности. Брат Иван био је нешто нижи и од средњег раста., плећат и снажан. Љце његово, густо обрасло кудравим русим залисцима и брадом, није показивало ни какве веће памети ни какве приметније глупости. То је било лице просечног човека, више паланчанина него ли интелигентног. Велике и дубоке очи гледале су мирно и тихо; косе пристојно очешљане са бочним раздељком. Био је обучен у сиво и кратко кројено одело од рђавог сукна и врло ружно шивено. Ничег бунтовног, упорног, енергичног у целој његовој појави. Напротив, сви рвегови покрети показивали су, да је необично неспретан и као да моли снисходљивости. — А ја, видите, нисам знао да ми је сестра удата? рече ми он неким промуклим, али сасвим мирним тенором.

— Него шта! потврдих ја шаљивим тоном: Не само удата, него је учинила да будете н чика и кум у један мах! — Да, да, да! Он се осмехну и ноказа своје беле зубе, крупне као и Олгини што су, па ућута. По свој прилици није знао о чему би да говори са мном. Али ја сам био још у почетку одлучио да себи створим ма приближан појам о томе човеку. — Ви, чини ми се, не одобравате њезину удају? рекох му. Брат Иван порумене и збуни се. — Не баш... Олги... Ја уопште мислим да то смета... рече он, силно запињући. У мислима поредих тог човека са својим другом Вјетвицким. Нема сумње, обојица су из једне исте школе. Али мене је чудило, да је човек тако слабих уверења могао онако дубоко збунити моју жену. — Па чему то може сметати ? упитам га. — Чему? упита и он, гледајућп скоро сасвим устрану од мене. — Шта бисте казали, када би војници ма које зараћене стране, полазећи у бој, повели и своје жене, а поред њих и — своје топле перине? Шта бисте казали, кад би се, у време кад трубач засвира нозив за бој, ти мужеви ваљали са својим женама по перинама, пуни љубавног заноса? Непријатељ наступа, његови редови примичу се све ближе и ближе, а трубач узалуд свира ратнички мотив — борци не слушају... Они се предали љубави! Према ономе како је, гледајући устрану од мене, говорио, —- у очима његовим разгоревао се огањ, глас му постајао јуначнији и снажнији. Он се преображавао у мојим очима. »Фанатик® — помислим и одлучим да му не спорим, већ да га до краја саслушам. Видео сам, да се неће задржати и да неће прекинути свој говор догод не каже све. И он је наставио: — Ви бисте казали, да ти војници нису ни за шта и да ће ратни сукоб бити проигран... Али зар то исто не радите и ви? Дођите к нама и погледајте, како слепи људи лутају по тами и како се спотичу на сваком кораку. И свака ма и најмања крвопија стара се да га докопа својим пипцима, да се припије уза њ и да му исиса коју кап крви... Кад бисте видели са прозора своје трпезарије, да ће какав слеп човек, прелазећи улицу, врло лако пасти под точкове екипажа — зар бисте могли мирно наставити свој ручак? А овамо баш слепи људи на сваком кораку налећу на опасност, а слепилу њихову једини је узрок умна тама. И догод у отацбини буде ма и један слепац, нико од оних који виде нема права да ужива у животу, нико нема права да довршује свој ручак... Последње речи изговорио је гневно и уз то баци и на мене свој пламени поглед. Приметих му веома благим тоном: — Али Олга није тако здрава, и сами знате!.. — Није због тога здрава што не живи правим животом. Јер, знате, кадгод опазе да коњ