Нова искра

— 286 —

»Леаа Јелена <( од Ооенбаха, са својом живом и вечито ведром и пријатиом музиком, оперета је која тражи не само добар приказ и, разуме се, добре приказиваче, но и духовитог редитеља који ће она места, где се карикарају локални манири, умети елегантно колорисати. Та места, та локална карикатура билаје овде оно штоје најгоре. Све је то било дилетантско, јевтино. Она места која нису могли искварити својом духовитошћу, била су врло добра. Госпођица Ашенбренерова има пријатан глас и, ма да је бол^а као певачица но као глумица, има пред собом лепу будућност. Од мушких су се истакли г. г. Драгутин Вуковић, који је брзо постао симпатија београдске иублике, и Теодор Стојковић који је несумњиво од најбољих њихових глумаца, ако не и најбољи. Ђ Какав отац, такав син а , комедија у три чина од Антоана Марса и Мориса Девагјера, комад је са биоскопским сценама, који толико дражи на смех, да се не сећамо вечера, кад смо се смејали више и слађе. Ово је комад у коме изгледа да је писац имао једну једину намеру: гонити на смех. И он се не устеже да измисли и стави у комад све што је смешно и то не мало смешно, но што је већ толико лудо, ненормално, да том својом комичном егзотичношћу гони на смех и интелигентног, озбиљног човека. Ово је комедија у којој личности раде и крећу се ио психологији, која до душе не личи на земаљску психологију, али главно је да су те личности са толиком дозом комичнога, да је збрка личности, сродства, ситуација, друштвених редова, па чак и збрка логике таква да писац постиже оно што хоће: засмејава публику. Овај комад не тражи нарочите студије. И глумци су га добро играли. Својом врло добром игром показали су где лежи њихова моћ: у водвиљској сцени. Нарочито су добро играли г. Миловановић, за кога се може рећи много лепих речи, г. Вуковић и г. Стојковић. Овај комад, ван литературе, створио је прве симпатије за Осечане. Тада је публика осетила, да је рекламирано једно, чега нема, а да није рекламирано друго, чега има у изобиљу. Тада су дошле искрене симпатије за ово позориште, које треба третирати као добру путничку трупу, где је целина добра, а сем тога има и неколико талентованих људи, који не би били на одмет ни већој позорници. Никако дакле не треба о њима говорити као о готовој, великој трупи. Да су одмах дали ове лакше ствари, где место уметности говори духовитост, друкчији би дочек био и несумњиво је да Осечани не би отишли с огромним разочарањем и још већим деФицитом. в Вера и отаџбина«, комедија од Карла Шенхера, комад је у коме је г. А. Гавриловић био добар, г. Миловановић такође добар, а остали у главном добри. Сам комад није толико вал>ан, али игра је била бол>а од комада.

У Ђ Леиој Рисети а , комичној оиерети од Леа Фала, где је музика пикантна, весела и необично пријатна, пуна полета и младости — играли су сви најбољи Осечани и то добри играчи. Главне партије су имали г-ђица Ашенбренерова и г. Митровић. Али је госнођица Драгица Фребе, која до душе није примадона овог позоришта, али која највише вреди, била дутиа целог вечера. Г. г. Вуковић и Стојковић, дајући дегенерисане дворске типове, били су одлични карикатуристи, можда мало и претерани, али отмени, духовити. Драмски одсек овог позоришта, који је врло хладно дочекан, опростио се са Београдом једном глупом немачком шалом и отпутовао. Та је немачка шала » Чежња з а хусарима (( , комедија у четири чина, коју су написала два доброћудна Немца: Густав Каделбург и Рихард Сковронек. Можда су се они сами пишући ову шалу смејали, али онима који је гледају — досадна је. Г. Миловановић је био ириличан, а г-ђа Жанка Стокић најбоља. »Маскота С( , оперета у три чина, музика од Одрана, била је изведена тачно и укусно. И солисте и хор били су на своме месту. Женске солисте г-ђица Хрвојић (Маскота) и г-ђице Гросова и Фребеова играле су с вољом и певале врло добро. Г. Вуковић је и овде показао да је одличан оперетски карикатурист. Ђ 1шегињица (( , Дехарова оперета, ноказала је колико је Осечко казалиште добро у оперети. Овде се већ видело да је г. Митровић одличан певач, да је г-ђица Ашенбренерова његов добар партнер, и да ту има довољно одлика доброг хора. Сад је осечко казалиште већ стекло велики број симпатија, чак и међу онима, који су га у почетку дочекали врло опоро. И најзад је дошла највећа атракција Гроф Луксенбург, оперета од Лехара. Ово је оперета која данас доминира у оперетном свету својом лакоћом, својом елеганцијом. Музика је топла, заношљива, а либрето духовит. Госпођица Ашенбренерова је прво играла главну улогу. У репризи је играла госпођица Гросова, која је овде била изврсна и гласом и игром. Г. Вуковић овде има своју најбољу улогу. Може се рећи да се овде најбоље види колико је г. Вуковић добар глумац. Он свога дегенерисаног кнеза изводи физиолошки тачно и складно. Њсгов валцер из другог чина долази у најбоље глумачке партије, а процепан глас му даје драж оперетског комичара. Г-ђица Фребе је овде врло, врло пријатна. Њена пикантна наивност, детињске несташности, — све је то пажљиво, љупко, готово заносно изведено. »Музикантова кћи (( , од Јарна, завршилаје програм и оставила најпријатније успомене. Главну улогу играо је г. Гошић, кога смо мало пута видели, али који заслужује пажње. И тако најзад можемо рећи, да је Осечко Казалиште оставило чудновате утиске. Као свако