Нова искра

— 317 —

ДУША У ЖИВОТИЊА — жан фино Захваљујући напредтдима уиоредие физиологије, данас се не би ни један обазрив научник усудио да посумња у душевни живот, пли боље рећи, у разумност животиња. Данас се људи не усуђују да одричу животињама уобразиљу, схватљивост, способност уошптавања, премда у ограниченој мери (опште слике, представе), чак и неке врлине, које се не прпзнају приличном делу човечанства, као: предвиђање сутраптњице, захвалност, дубока оданост према својима, која иде често пута до пожртвовања. Провалија која одваја свет човечански од животињског света, све се више попуњава. Сад се више не говори о непроходној подвојености, већ о поступности умних подобности. У поређењима што их је извршио Романсе између душевног живота човекова и у животиња, ми налазимо овај закључак, који ће радо потписати сви непристрасни посматрачи животињског живота, на име: дупљари одговарају новорођенчету; мекушци — детету од седам недеља; гмизавци и главоноге — детету од четири месеца; месождери — детету од десет месеци; човеку слични мајмуни пак изједначивали би се по својој душевности — деци од петнаест месеци. Исти научник, који беше један од најтемељнијих посматрача животињскога света, приписује разним представницима животињског света такве душевне особине, које нису посве познате. Тако би се мајмуни и пси истицали неким моралним особинама; мајмуни и слонови употребом оруђа; месождери, глодари и преживари схватањем механизама; птице распознавањем слика, разумом за речи и снивањем; неки редови зарезника — саопштапањем идеја; гмизавци и главоноге распознавањем особа; виши л>ускари и крабе — разумом; рибе и жабе — везивањем представа по сличности; мекушци •— везивањем представа по једновремености... Радови Дарвина, Уолеса, Џона Лебока и многих других природњака су веома потиснули и померили уображене границе између оба царсгва живих бића. Данас привлаче нашу пажњу бесконачно ситна бића природина појавама свога

душевнога живота, које су у толпко чудноватпје, што су досад биле одрицане или незнане. По Желту (ЈеИ), неке врсте паука у Јужној Америци примењују веома вешто начела механике, само да би догонили веће инсекте у своје мрежс. Познат је занимљив случај амеба које су разумно вребале једног полипа да изађе из утробе своје мајке, да би га пождерале, па чекајући овај срећни тренутак, оне су умеле да се извуку испод отровних хваталпца својих непријатеља. Посматрање унутарњег живота у мрава показује, да су они у извесним правцима напреднији од неких дивљачких племена из Средње Афрпке. Гмизавци п љускари показују чссто пута осећања која личе на страх или на приврженос/г. Пчеле што се находе у близини шећерних Фабрика сматрају да је практичније потражити шећера у Фабрици, него ли да траже своју храпу ио цвећу у пол.има и ливадама. Рибе избегавају она места, где су им бацане мреже за хватање, чак и артикулација говора. која је досад сматрана као искључива повластица човекова, налази се, у својим почецима, у птичјем свету, судећи ио брижл^ивим испитивањима Маго д'Обисопа у овој области. Испитивачки дух, који је тако својствен мајмунима, изазивље дивљење у Романеса. Лебок, Дарвин и други природњаци иаводе примере о разуму у голубова, којима се човек мора дивити. Аше-Суиле (Насће1-8оир1е1;), писац књиге »Дресура животиња«, пошто је утрошио двадесет година свога живота на обучавање животиња, тврди: да је механизам примања утисака и осетака у животиња потпуно сличан са механизмом, мада много сложенијим, у свести човековој. И најзад, шта је у суштини вештина животињске дресуре, ако није способност, да се изазову у животиња, упућивањем, положаји и покрети, који су супротни њиховим дотадашњим навикама? Па и васпитање је, у строгом смислу ове речи, само нека врста дресуре, примењене на децу. У оба случаја суштина је у томе, да се искорнсти снага уверења и убеђења или душевна сугестија, која проистиче из јачега мозга, те утнче на слабији мозак. Способност неке јединке да буде васпитана, већ је по себи нека виша особина. Овом приликом ваља имати на уму да душевна сугестија утиче само на нормалне душе. Према хипнотским огледима д-р Беријона, блесавци и тупоглавци увек су упорни према сугестији. Разумност у животиња вероватно није много наиредовала за последњих столећа. Само се из-