Нова искра

— 290 —

разврат и мекуштво, и народи су пропадали. Са пропашћу римског царства пропали су и сви наиретци, које је хигијена у старом веку учинила. Пропаст старог века пада баш у доба када се јавља хришћанство, са својом узвишеном науком о једнакости људп пред Богом и љубави ирема ближњем. Оно се у своме почетку није интересовало за земаљска блага и негу тела, већ је обраћало више пажње на други, духовнн, морални живот и свет. Отуда је и хигијена занемарена и аскетизам развијен, а заразе, које су се нагло шириле и мориле свет, сматране су као казна Божја или судбина од које се не може побећи. Тек у новије доба, крајем XVIII столећа, обраћена је пажња културног света опет у јачој мери на чување људског здравља; а нарочито је се последње столеће, услед великог развитка човечјег духа и напретка природних наука и медицине, заинтересовало опет за хигијену. Данас је хигијена постала тако рећи права државна наука и њу меће у програм свака политичка партија; јер се увидело да је здравље највећи капитал не само појединаца, већ и читавог народа. И ако интересовање за народно здравље још није у такој мери, као што је било код некојих народа у старом веку, ипак постоји нада, да ће модерни културни народи, у којих се наука и техника са индус/гријом колосално развила, у скоро претећи античке народе. Да се ово постигне потребно је пре свега, да хигијенске иоуке не остану у уским границама државне управе, већ да иостану оиште добро народа; да народи дођу до свести, да је чување људског здравља основа благостања, не само појединца, већ и народа; да је само у здравом телу и здрава душа, и да у моћи сваког човека лежи, да допринесе штогод за одржање и снажење свога народа. Показати пут и начин како се до овога долази, била је основна идеј а ове интернационалне изложбе хигијене у Дрезди. Одавна постоји жеља свију људи од науке, који воде прву реч у хигијени, да се свима слојевима народа иредставе усиеси и наиретци науке о чувању људског здравља, јер је здравље највеће благо човеково, јер оно представља не само основу за срећу појединаца, већ и читавих породица, иа чак је услов и за економско благостање једног читавог народа. Отуда сви истакнути хигијеничари на чисто су били с тиме, да цео овај рад може само тада бити од користи, ако се практично изведе и на тај начин постане приступачан широким слојевима народа и опште добро свију грађана,. Али како то да се постигне ? До сада су, као што је познато, чињени многобројни и разноврсни покушаји за распростирање хигијенских знања у народу. Штампана су многобројна дела и расправе, држата су предавања и курсови за народ и све је то имало добрих резултата у многим правцима. Али, ако се све узме скупа, успех до сада, није нас могао задоволзити. Изузев

кругове, који се директно баве хигијеном или медицином, илн имају посла, по својој дужности, са јавном хигијеном, маса народа има још врло иовршно знање из науке о чувању здравља. Већина људи зна о своме телу — том највећем уметничком делу творчевом — врло мало или готово нимало. С тога они нису начисто ни са опасностима по њихово здравље а нарочито како треба ове опасности избегавати. Исто тако, код велике већине становништва, још није јасан ни цил^ ни смисао свију мера јавне хигијене. Као резултат овог незнања долази то, да маса народа не уме ни да чува ни негују своје тело, да преко мере и пре времена троши своју снагу, да не ужива у добром расиоложењу и срећи здравих људи и да према томе представл>а мању вредност за државу. Све је ово било разлог, што се у круговима људи од науке у Немачкој дошло до решења, да се једном иокуша у великом стилу и тако да народу иоука о чувању здравља. Само се сада наишло на нову тешкоћу, требало је решпти питање: каквог би облика требало да буде та иоука о чувању народног здравља, која би по могућству имала да представи целокупно досадање знање из хигијене, која би требало на сваког посетиоца да учини утисак, да је хигијена један од најјачих стубова човечјег живота и целе његове културе. Имало се бирати само између хигијенског музеја и хигијенске изложбе, и избор је пао на хигијенску изложбу са многих разлога, у које се ми овде не можемо упуштати. Мисао за извођење једне интернационалне изложбе, на којој би се народу ноказало: како да чува здравље и изнео систематски преглед досадашњег научног рада на хигијени, била је већ сазрела 1903. год. приликом »Прве немачке изложбе вароши у Дрезди сс , на којој је била ириређена и једна мала али врло интересантна и поучна изложба »народних болести и њихова сузбијања®. Идеју о томе изнео је тајни трговачки саветник немачки и познати велики индустријалац дрездански, К. А. Аингнер, коме има највише и да се благодари, што је ова идеја и остварена и у дело приведена. Мора се поменути, да с-у биле велике материјалне тешкоће за подизање једне овакве међународне хигијенске изложбе, јер је зато оскудевало и новаца и ранијег примера, по коме би се изложба организовала; али благодарећи номоћи савезних немачких држава а нарочито краљевине саксонске, као и општине дрезданске и њених свесних грађана, изложба је, ево, остварена и може се слободно рећи, да је потпуно успела. Идеја водиља, које се држао Љшгнер при организацији ове изложбе, била је та, да је срећа појединаца, као и читавог народа, у тесној вези са његовим здрављем, и да само оне устаиове и закони могу усрећити један народ, које му штите