Нове борбе : роман из Истре

НОВЕ БОРБЕ : 137

одрицања, већ да ће бити бијела и бучна кула звонара, с које ће он неограничено владати над душама и тијелима. Та није ли „Језуит“ казао, да ће духовне власти обухватити и оне земаљскег — И неће ли, —. умовао је будући капелан — мој положај бити куд и камо угоднији него ли у лаикаг Лаик, ако хоће да се држи над масом, мора непрестано да измишља и ствара нове формуле, док мени не треба друго, но да се држим већ утрвеног колосјека: мало олтар, мало исповједаоница — и свијет ће бити мој!..

У часу, док су се вани,у ноћи, гасиле посљедње, преријетке свијеће капелан је, још увијек шћућурен на своме мјесту, мислио, да то већ и није тако далеко. Основа је већ готова: најприје ће требати очистити „тор“ и макнути пастира, који у својој старачкој ограничености није вриједан да схвати, како више пута у стварању оријашке, католичке империје може еванђеоска доброта бити већма на путу него ли отровно сиктање најотровније либералне гује. О томе је он већ и разговарао с бискупом, који му је обећао сву своју помоћ и потпору. Иза тога доћиће на ред опћина. Тим прије и лакше, што су јој ево већ и темељи сасвим уздрмани. Оно неколико ревних и биготних женица, а међу њима и нећака самога Вениера... приправиће њему пут и онамо, куда не би сам никако могао да доспије. Међутим, везати се он неће ни уз кога. Буду ли прилике тражиле, да стане уз Содића — превагнуће уз њега. Покаже ли се, да ће бити упутније, ако пружи своју руку другој страни — пружиће је, јер главно је циљ, то ће рећи: власт у опћини. Када се пак и тога докопа, биће му лако отрести се и оне либералне гује, Петра Меденића, | коме он не може много шта да опрости, а биће у првом реду и то, што се тај мрски човјек, мјесто црном семинарском јухом, можда већ опија слатким медом најсочнијих усана, што их је ријетко која мајка родила.

____-„још је неко те ноћи бројио по прозорима свијеће. Талијан Вениер. Прислоњен о прозор своје лијепе „палацине“, грађене на невеликој узвисини мало