Нови Антеј

дова? Како бити фанатичаи соцнјалист (или комунист или кооперативист) кад се, ево, с муком нзбавља од пропасти једина држава у којој је покушано да се оствари нешто социјализма? Данашњи национализам мора бити врло критпчки и са пуно резерви. Данашњи социјализам је сав од прелива н ограда. Мефутим, у једном идеалу не сме бити ни критике, ни резерве, ни прелива ни ограда. Идеал мора бити апсолутан, а таквога данас још нема. Све вредности су услед Велнког Рата тако поремеКене, да је њихова ревизија неизбежна.

Сада дотрајавају стари методи, заостале величине, бивши идеали.

Ово што гледамо својим очима није изграђивање будућнбсти. То је лпквидирање прошлости. То се најбоље види у политичком животу. (А даде се опазитп и у књижевности, у уметности, у привреди.) Једно уморено поколење даје своје последње знаке живота. Не верује у своју моћ: зато пушта времену на вољу да га оно носи. Оно што је радикале држало, то није била њихова снага: то је слабост њихових противника. Њихови противници су то само на речима, у ствари сви су они радикали. Разликује их од радикала само нешто скрупула, слаба воља: недостаје им чувена радикалска дрскост.

То народне масе осећају. Не виде оне ништа ново на хоризонту, још не внде. Разне странке у Србији не дају масама довољно гарантије да су нешто друго, боље, за њих корисније него радикали. Зато србијански сељак слуша све њпх, али им не верује, или им бар не верује толико да би за њих везао своју судбину. Они који су у једном тренутку то учинили, покајали су се, и сада узмичу. Све нове странке и сви нови покрети оманули су, преварили су очекивања незадовољних маса. Зато се те странке и ти покрети смањују у место да расту.

НОВИ АНТЕЈ