Нови Антеј

мршави, неугледни, неразвијени, јер нас једу многе муке, приватне и опште, али човечанство које жеЛИМО да остваримо биће хармонично развијено, лепо и срећно. По савету мудраца, ми постадосмо лудима, да би веlтина људи била нормална и паметна.

То никако не могу да разумеју многи иначе паметни и поштени људн. Неће да вас отрује! Само једну чашицу! Да пробате. Бога ми, наше је, дома Те. Чисто. Природно: Божја суза! Још кад здравицу треба да држите, домаћину да захвалнте, младенцима да честитате, детету срећан живот да пожелите, па подигнете чашу са водом, сви вас погледају унезверено. Мисле да сте заборавили, вуку вас за рукав, ужурбају се сви да вам дотуре чашу са вином... Ви одмахујете руком; Не, за Бога, не! Ама, куме, ваља се! Господине, само окусите! Грехота је, човече!

То су муке, одиста. У пријатељској сте кући. Ставили су вас у чело стола. Сви су погледи упрти у вас. Чине све да вам угоде, да вас угосте. И ви ето тако кварите вољу свима, рушите весеље. Замерате се домаћину, кршите обичај, изазивате страх код сујеверних, подозрење код простих! Господска посла, неће он са нама сељацима! Разуме се, казаће неки ђилкош: пио би он да је шампањ. А биће их да помисле: луд човек! Од много учења изгубио памет. Овако красна шљивовица. Па још врућа, са медом. Баш ви учени људи не знате зашто живите!

Читава галама се направила зато што сте ви тврдоглав трезвењак, који неће ни да окуси, ни устима да примакне, ни да помирише.О, брате; па зар ће да те отрује! Па, до ђавола, за љубав друштва се све ради, и у затвор се иде! Кад се трујемо сви ми, узми и тп мало тога слатког отрова.

НОВИ АНТЕЈ