Нови Антеј

и трезвеног, поштеног и моралног, јер правнчног и радног. А какви бисмо ми били проповедници трезвености кад и сами пијемо? По мало! Шта значи то по мало?! Једну чашу? Зашто само једну? У почетку бише двоје: Адам и Ева. Па бише троје, па четворо, и тако се изроди свет. И како једну чашу: сада, или сваког дана, или уз сваки оброк, или уз сваки залогај? Где је почетак знамо; где је завршетак не. Зато не почињемо игру са ђаволом.

Ми хоћемо да се чујемо. Хоћемо да нас внде, да нас осете, да нас нападају, да нас не разумеју да нас исмевају, Нека сезнада имаљуди који баш ни мало не пију, па им није ништа; напротив, здравн су и весели, присебни и орни за рад и за забаву. Јесте, хоћемо да се сви зграну од чуда: тако ће наша наука оставити трага. Памтнће нас жене н деца, и кореће нама пијаног мужа ■ —■ оца: видиш како онај господин неће ни да окуси. Има право. То је паметан човек! Алал му вера!

Јесте, вера, јер ми смо свешгиениџи нове в ре. И ми кажемо: не слушајте шта говоримо, већ гледајте шта чинимо. Зар нећемо имати више успеха него они што раде обрнуто, и који зато никаква успеха немају! Ми поштујемо оне којима говоримо, зато нећемо да нх лажемо.

Ми хоћемо да лечимо људе. Какав је то лекар који говори протнв алкохола и дувана, а сам пије и пуши?! Томе уста може да затвори сваки најпростији човек. Али ја пијем по мало, одговориће господин доктор. И ја, одвратиће овај; литар дневно! Право ће имати пијаница, не лажни лекар.

Ми хоћемо да судимо другима. Да судимо онима који краду, краду новац, здравље, мир и срећу себи и својој породнци, својој околини и целом друштву. Дивне смо ми суднје ако судимо онима који краду, а ми сами крадуцамо! Не може тако. Ко хоће да суди не сме доћн у положај да

68

НОВИ АНТЕЈ