Нови Антеј

животу“. Рачун није, јер је то себичност у најгрубљем облику. • —БолеРивост није исто тако, јер и то је себичност, само у финијем и нежнијем виду: то је рачун слабих природа. Одиста, има господе и госпођа који не могу да гледају у својој ужој близинн кљасте удове и сипљиве коње, па зато оснивају друштва за заштиту просјака и животиња. Они, међутим, не знају или неће да знају, или им то ништа не смета, јер је далеко од њихових погледа, што у свету има на стотине милиона људи, жена и деце који гладују, немају да се покрију и угреју.

Поштен и борбен интелектуалац није такав. Он није ни рачунџија ни слаботиња. Њему није стало до личне удобности ни до господства, и способан је да се жртвује и да се лишава. Он није слаботиња, и не дира га свачија невоља; и ако има добро срце, он је у стању да се свети, и готов је да кажњава оне који се огреше о друштвене интересе. Његова осећања су дубља него рачун и мушкија него што је болећивост. Она су заснована на једноме снажном инстинкту, који је битно човечански, који управо човека чини човеком, то значи свесним и разумним друштвеним бићем. Његова осећања су заснована на соиџјалном инстинкту.

За људска друштва, социјални инстинкт је оно што је полни нагон за људски род и за све животињске врсте: без овог би се угасила врста, без оног би ишчезла људска друштвена организација, па и цивилизација. Тачније, да људи нису обдаренк социјалним инстинктом, они не би ни постали друштвеним бићима, друштва се не би ни створила, цивилизације не би било. —■ Социјални инстинкт постоји дакле у клици код сваког човека, само је код једних јачи, код других слабији; једни су га развили, док су други пустили да закржља. Бор-

77

ЗАМАХ