Нови Пазар

122

Према оскудним нзворнма данас се може заюъучнвати да су већ тала, напоредо са овнм тако наглим трговачко-занатским процватом, у Новом Паэару подизане бројне грађевине, Трошни и на брзу руку подигнутн кућерчи, који су првобнтно нмали да пруже само заклон аојци, у то време су морали уступати место новим, постојаннјс знданнм објектнма. Тада се, без сумње, формира језгро чаршије. полижу прве камене магазе, изграђују неопхолни каравансарај и безистан, бар јелам амам и, свакако, прве џамнје. Од тих he се година жива грађевннска акгивност у Новом Пазару наставити кроэ ueo XVI век и потрајати све до зенита његовог успона, срсднном XVII века, када ;е, по сведочењу многих путника, био највеће и најважније трговачко место између Дубровника и Ниша’ Тако je крдјем 1660. године чувенн турски путопнсац Нвлија Челеби у овом -знаменитом шехеру“ могао одушевлено да набројн 23 џамије, селам цркава, шест какова, јсдан безистан, два амама, две текијс, три мусафнрхане и два имарета. 10

Од некадашњсг мноштва новопазарскнх џамнја, чији су велики број noрел Евлије помнњалн н други путописци", сада ce својом стариком и једностав ном лепотом истнче само још Алтнн-алем цамнја. Алтин-алсм дамија се иалази на крају crape Чаршије у Новом Пазару на коју ce некада надовезнвала царска дала, што je из ose кароши водила крема Митровици и Скошьу. Она ннје велика грађевнна; дуга je исшто мање од 16, а широка само око ]0 метара (в. основу). То je јед но просторна куп одна џамија са закимљнвим тремом и не особито витким минаретом, Н»ен централни простор (орта-јсрн) изведен у облику скоро правилног кубуса, покривен je нискнм а широким кубетом (елнка I). Октогонални тамбур кубета, виенне око 1,3 м, пресводи обнмна калота пречника од готово 9 метара, колико износи и уиутрашн.а дужина зндова. Прел аз из квадратне основе у кружки прстен тамбура решен je у угловима широким пандантифима. чијс ивнце оцртавају врло плитки и пре ломљенн луци. Бочнн потисци су по пернфсрнјн яежишта калоте, а на горњој ивнпн тамбура, парнрзнн и серклажним стегама од осмоугаоно спојених грела. 11 Изузев стране према трему, где je пробијен само једаи прозорски отвор, цео простор je осветљен са по четири прозора распоређена на сваком од остала три зила, и по јелним, мањим отвором изнал ових - на тамбуру, Калота je сва изве дена кониентрично сложсним низовима опеке док су зидови лоста иеправилно грађени опекама између којих je местимично убачен грубо оклссан камеи. Фасаде главног дела цамнје ланас су прсмалтернсане н тако фуговано да имнтирају прввилно смењивање жућкастог камена и црвене цигле. Декоративны кровни венац ту je наведен са два рсда аупчасто постав.ъеннх опека. Невелики портал и сви прозорн имају оквире од боље обрађеног камена, којим je и у уиутрашн»ости иамије изведен једиоставан мннбер и нетто богатији ми краб. Каменим тссаницима грађен трем (слика 5) почива на осмостраним масивкнм стубовнма који нмају карактеристнчно лекорнсане базе и капителе. Иэмеђу његових стубова разапети су снажнн и у темену благо преломљенн луии, Трем je покривен двема мањим слепим куполама које имају необично плитке осмоугаоне тамбуре. Он je са десне стране затворен каменим зилом, у коме су остављена врата за улазак у минарет, а под самим кровом ]е са све три стране