Нови Пазар

123

оперважен лепо профилисаним венцем, У зил нзмеђу трема и главног простора усечен je спола, у облику овеће нише, још један ман>и мнхраб. Дванаестострани минарет, прислоњен уз десну страну трема, такође je изведен од пажљиво обрађених кв ал ара пешчара. Он je асиметрнчно базнран на лубокнм полукружннм темељнма неке старнје грађевинс (слика 4). 13 Његово високо подножје украшено je фризом слепих аркаднца и једним пластичним прстсном, a доњу ивииу шерефета оживл>авају сталактит и (слика 2). У унутрашњости Алтин-алем иамије пластична декораиија je доста шкрто пласирана. На михрабу, базама и капителима стубова (слика 3) налази се лискрстни сталактитнн орнамент док je у лекоративној ниши над улазним вратима минарета крупно кристаласто саће. Још су само у широким прстеновима купола и на каменом минберу аплицирани фризови сарацснских лукова. На иамнји не постоји плоча са натписом који би садржао податке о леном осмивачу и години поднзања. Као значајнији споменик нсламске архитектуре у Санцаку ставлена je под заштиту лржаве 1947. године. 14

Алтин-алем иамија ло данас иије озбиљније испитивана. Она je врло ретко. и само уэгрсд. помињана у понској белешци пролаз ника кроз Нови Пазар, у какв ом штуром терснском извсштају, краћем осврту на развој овог града или у општим прегледима споменичког фонда у Србијн. Основни историјски полаии. везэни за н.у, остали су потпуно испознатн а арчитектонскс одлике тек делимично эапажене. Међу забелешкама путника најстарији помен Алтин-алем џамије налазимо у .. Сејахатнами “ Евлнје Челсби. који je кроэ Нови Пазар прошао крајем 1660. године. Разглелајући новопазарске грађевнне он je эапнсао; „Ту се нал азе двадесет и три цамије. Џамнја ксја сс зове А.тгин (алем) џамија je стара богомола, а калазн се у Јелеч махали на Царигралсхом друму. Гази Иса-бегова џамнја налази се на Житном тргу, a начнњсиа je преправљањсм бивше иркве. To je стара Фетхнја, оловом покривена богомола. Знамените су још џамије (код) каменог моста (TasKÖprii camii ) и Хаџи Xy ремова џамија. Осим тих иамија, ту има још једанаест мссиида...“ 15 С обзиром да ову новопазарску иамију Евлнја помнње на првом месту, чак испред Иса-бегове задужбннс, и да о њој, поред ове друге, даје највише података, чини се вероватним не само яа je Алтин-алем иамија 1660. године била „стара богомола“, него да je била и прилично оронула н да je се њсне фасаде всћ нсстала камена плоча са уобичајеним натписом. Јер, да je натпис тада постојао Евлија сигурно не би пропустио да нстакне име заслужног задужбннара. као што то није нзоставио кол друге две новопазарске иамије. Изгледа, да јс Еалија тада могао само да сазиа друго, популарнијс име ове иамнје, име које je већ било уобнчајено код становннка Јелеч-махале. Кала се, преко два века позније, ту обрео аустријски дипломатски службеник у Скадру и Пгьевлима, Теодор Ипсн, он je. нс истичући нме ове иамије, нашао да међу многобројним новопазарским мошејвма „вала споменути ону Муслих-еддин ефендије, првог мујсзина султана Мехмеда Фатије, Газн Синан-бегову.Гази Иса-бегову и Ејуб-пашину цамију.“ 1 * Међутим, у свом обимнијем, касније анонимно штампаном извештају о Новом Пазару и Косову. Ипен je саопштио: