Нови Пазар

125

За принадлежности вакуфским функционсрима у Новом Паз ару оснивач je у вакуфнами одредио: 1 За хатиба иамије 24 четири дирхема 17 днсвно. 2За имама 21 шест д'нрхема, с тим да и хитиб и имам буду учени. побожни. племснитих својстава, доброчинитсл>и и праведни. 3 За мујезина” четири дирхема дневно. 4За курае 30 по два дирхема дневно, свакоме. 5За два маурифа 31 по јелан дирхем, свакоме. 6За кдјима 32 два дирхема дневно. 7 За асуре, свеће и кандила један дирхем, под нстмм условнма. 8. За муалима 33 четири дирхема дневно. 9 За муалимова помоћника један дирхем. Муалнм треба да je добар, поуздан, способан за предавања и објашњења. У даљсм тексту вакуфнаме завештач je залржао право управл>ан>а залужбннама за себе, доживотно, а затнм „за најбољег сина по реду предности, с колена на колено. Услов je да следећн по предности и доброти од његових снновп, после мутевелије 34 , буде назир вакуфа“. 35 За мутевелнју вакуфа одредио je награду од десет дирхема дневно, за надзорннка пет дирхема а за иабију вакуфа 34 у Новом Пазару, два дирхема. Но, уз одредбс о внснни награда вахуфских службсникз опреэни Муслихудин додао je да „трошкови поправке вакуфа треба да се прстпоставе принадлежностнма поједнннх зван>а“. За прецизннје олређивање времена настанка Алтин-алсм џамије свакако je најкориснији завршии пасус ове вакуфнаме, у коме се каже: „Кала je завештач изаршио ово завештање. утврдно дужиости, услове и правила и кала су, на године, функционерн достојно вршили своје лужности, он постави за мутевелију Хаии Н асуха сина Абдулахова и пределе му на управу вакуфе. које он преузме према изложении условнма. Након тога je завештач хтео да повуче своје завештан»е и да са н.нм располаже као са својом обичном нмовином - којс право одустајан>а признаје завештачима највећи правки ауторитст Абу Ханифа. У ту еврху je завештач послао свог заступника, хатиба Исака сина Махмудова, са сведоинма Михјудином, имамом, те трговцем Махмудом сином Абдулаховим, на Шернатско судско веће. Ту су ее они спорили и парничили са помснутим мутевелијом пред ученим суднјом, чији се вредни потпне нал аз и на челу овог документа. Суднја се определи за страну Вакуфа јер су ту постојалн саи услови за његову в ал. а ноет према фетвама двојиие чувених правних ауторитета (Мухамеда и Абу Јусуфа), будући да судија познаје сва могућа научна размимонлажења правних научника. Због свсга тога, он je пресудио ваљаност Вакуфа у пелиии и појединостима. Тако je ова эалужбина постала лотврђена, региострована, трајна и неоспорна тако да никоме није дозвољено да у њој прави ма какае измене, за којн случај постоји претња самог слова Корана. Эавештача he. пак, сам Алах наградили.“ Из овог фрагмента вакуфнаме вили се да je Мсвлана Муслихудин, пошто je полигао својс задужбнне, као оснивач устројио њихов рад, эатим, као први мутевелнја, поставио вакуфске службеннке, и најзад, након што су ови током не колико година савесно обављали својс дужиости, препустио управљање вакуфом новом мутсвелији. Тех после тога je „хтео да повуче своје завештање и да са и.нм располаже као са својом обичном имовином“, па je и уследило ово конечно