Нови Пазар

136

ИСЛАМСКИ ЕПИГРАФСКИ СПОМЕНИЦИ НОВОГ ПАЗАРА

Познато je да епиграфски спомениии уопће пружају драгоцјене материјале за проучавање времена и прилика у којима су настали. Поискал су ови натписи и јсдини извори о установама и личностима на које се односе. У овом реферату осврнућемо се, бар у најкраћнм цртама. на епиграфику Новог Пазара. писану арапским писменима и срочену на оријенталним језицима: арапском, турском и перзијском. Рефератом су, како je то и наслову назначено. обухваћсни једино натписи Новог Пазара н његове најблнже околнне, а евидентирани су у ллто 1971. године. И перед жел>с Завода за заштиту споменика културе у Крал>еву да се настави са свиденцијом ове врете споменнка и на шнрем полручју, нисмо били у могућности то остварити ни до данас. нако би, свакако, таква евиленција пружина нам цјеловитију сянку полручја иекалашн>ег Новопазарског санцака са његовим важннм центром Новим Назаром. Међутим, ланас постојећи епиграфски материјал са исламских споменнха Новог Пазара je веома оскудан. Сачувало се свега 70 натлиса, а од тога броја су опет њнх 62 епнтафи са нишана, док са споменнка профане и сакралне архитектуре имамо само 8 кронограма, и то 3 кронограма са иамнја, 2 са турбета. 2 са чесми и 1 са Новопазарске бање (хамама). Међу сачуваним натписима веома мало ух je у пјесми, свега шест кронограма и епнтафа, у којима се, на жалост, не јављају њихови аутори са својим псеудонимима. Да je, међутим. Нови Пазар имао врсних пјесника, који су пјевали и на орнјенталним језицима, свједоче нам натписи и други пјесничкн састави, на које наилазимо у лоједнним рукопненим колексима и другим изворима. Тако je. на примјер познато. да je пјесник Ахмед, са пјссничким псеулонимом Вали, из Новог Пазара родом, спјевао јелан посмртни кронограм Мехмед-паши Соколовићу 987. (1579) године. Текст и превод овог кронограма вид. М. Мујезнновић, Турски натписи XVI вијека у БиХ, Прилози за оријенталну фито логију св. VIII-IX, Сарајсво 1960, стр.- 186. За пјесника Валију књижевни критичар Риза каже да je био „гувернер дикинје (белагат) и владар у царству знаности и умјетности“. Од Валије нам се сачувао комплстан Ливан (зборник) пјесама. Вид. др X. Шабановић, Књижевност муслимана БиХ на оријенталним језицима, Сарајево 1973, стр. 87-88. Надал>е. Мухамед Енвери Калић у свом Зборнику (св. 11, стр. 252 у Гази Хусрев беговој библиотеци у Сарајеву) доноси у препису један кронограм што

Мехмед Мујезиновић