Нови Пазар

147

с натписима, узиданих на вањском зилу тубета код улаза, сазнајемо да су ту сахрањена два дервиша и то: Дервиш Ахмед Гурби, умро 1189 (1775) и дервиш Абдулкалир, умро 1190 (1776) године. О дервиш Абдулкалиру мемамо поблнжих полатака, док за лервиша Гурби Ахмеда све околности говоре да се ту управо ради о пјеснику Гурби Ахмеду, којсг je обрадио др X. Шабановнћ у свом лјелу Књижевност Муслимана БиХ на оријенталним језицима, Сарајево 1973, стр. 464 и 465, Шабановић, измсђу осталог, о овом дервишу пјесннку каже: „Овај пјесник остао je потпуно непознат све до 1944. голине када je Sadettin Nuzhet Erqm објавио своје дјело „Бекташи Шаирлери вс Нефеслери“ y које je унио и овога пјссника... Рођено имс овога пјесника јесте Ахмед б. Али, а књнжевно Гурби. Родио се у Новом Пазару негдје крајем XVII или почетком XVIII стољећа... Мсђу његовим пјесмама налази се неколико стихова y којима славн Босну као своју отацбину... У туђини ce ггриклонио неком бскташијском шејху по имену Мехмед Мусли... У уводу свога Дивана (зборника пјесама) каже да га je почсо писати 1157 (1744) године. Овај пјесник пнсао je пјесме под књнжевним именом Гурби и Дервиш Ахмед. Он je припадао н накшибендијском лервншком реду.“ Напоменути нам je да смо у посједу породице Дервишхалнловић у Новом Пазару наишли и на манускрипта, у којима су, порсд осталих, салржаис и пјесме што их je на турском спјевао Дервиш Гурби-баба. На луку јелног прозора на турбсту исклесана je само 1325 (1907) година, a која се свакако олноси на обнову турбета.