Нови Пазар

Уз бројне економске, етничке, верске и идеолошке проблеме, новим управљачима пред стој ало je и уређење града. Поред тешког стања у граду у предратни годинама, у рагу je Нови Назар бомбардован у више наврала, а почетком новембра 1944. године чак три нута. Све то je довело до тога да je „цео град имао изглед мале, прљаве паланке, мада по положају, броју становника и простору који захвата спада у ред већих градова у нашој земљи, а има и услова да буде и један од лепших градова" (И.К. 1954: 3). Претходни период, који се не броји само деценијама већ и вековима, условно je ово неславно стање, али се и животност града ипак пробијала кроз мул> и шут који су панели рат и време. Пронищьиво око архитекте Јована Крунића 1955. године примећује: „Нови Назар je један од ретких градова Србије (поред Призрена, Пећи, Ђаковице) који je у прошлости добио своју изразиту урбану физиономију, узевши ствар обликовано, и коју je ту физиономију релативно добро очувао. Ту физиономију чине његов специфичан урбани склоп, смештај, однос и облик његових кућа. Специфичност урбаног склопа града огледа се, сумарно узевши, у композицији градског ткива, склопа стамбених насеља ретког характера, који образују одељене махале са великим процентом зеленила. Посебну околиост у томе склопу чини платно старого града са тврђавом, амбнјент којн бн се могао развиты у акропољ града (Krunić 1994: 134). Прва послератна фаза преобликовања урбане структуре Новог Назара имала je незахвалан задатак да град враги на ноге и савлада нагомилане комуналне, хигиј снеке, управне и стамбене проблеме. Резултати су били скромни, но тада je ипак реализован одређен број инфраструктурних и стамбених обј ската, који су донекле променили стање у урбаном миљеу града, уносећи у његову традиционалну матрицу нове, модернистичке елементе. То je било довољно да се 1957. године примети: „Као и сви други градови у нашој земљи, тако

171

ПРОЛЕГОМЕНА ЗА УРБАНИСТИЧКО НАСЛЕЂЕ.

40/2017