Нови Пазар

Планско уређење Новог Пазара отпочело je 1954. године предлагањем идејног решења Генералног урбанистичког плана града, чији je аутор био инжењер-урбанистаЈосефКортус.ГенералниурбанистичкипланНовог Пазара усвојен je 1956. године и он ће обележити прву плански фазу у модернизации урбане структуре Новог Пазара. План je тежио да, уз оптимално очување постојеће урбане структуре, поступком релизацијом буде остварен „савремни и напредни град" (Братство 1956: 4). Индустрија je смештена на десну обалу Рашке, на излазу из града; зона градског парка проширена je простором за одмор и рекреацију у подножју тврђаве, на левој обали Рашке, преко нута тврђаве; планирани су друштвени објекти и трг у продужетку Улице 28. новембра; између тврђаве и реке Јошанице предвиђена je зона школских објеката; на југозападној падини Хацета планиран je медицински центар, док су стамбене зоне предвиђене на простору Хацета, долине Рашке и дуж Улице Стевана Немање. Теретни саобраћај измештао се на трасу нута Нови ПазарСјеница, a идеја о изградњи железничке трасе Рашка-Нови Пазар и даље je опстајала (Ћоровић 1969: 409-412.). Промишљено ce ослањајући на постојеће градско ткиво и морфологију терена, овај план je неизбрисиво уцртан y савремну матрицу Новог Пазара. Другим речима, градске зоне, како их и данас препознајемо, управо су резултат идеја датих у Генералном урбанистичком плану из 1956. године. У Генерални урбанистички план Новог Пазара била су инкорпорирана актуе лна знања из урбанизма и урбаног програмирања, тако да су у општој равни поставлена оптимална решења саобраћајне инфраструктуре, функционалног размештаја градских зона и лоцирања централних градских функција. Међутим, и овај план je поделио судбину сличних пројекататога добау Србији - број становника у граду растао je брзином много већом од планиране, што je директно условило недостатке, пре свега у домену стамбених капацитета, адекватности централних функција и ефикасности унутрашњег саобраћаја, тако да je била несходна његова ревизија. Када je 1956. године усвојен план, Нови Пазар je имао тринаест хшъада становника. Планом je било предвиђено да за тридесет година тај број порасте на двадесет пет хнљада., међутим, већ после десет година, ова бројка je премашена (Ћоровић 1969: 411). Слика града У наредној стали развоја, уз стални проблем недостатка стамбеног простора, указала се и потреба за уређењем центра, што je био један од неодложних задатака. У општем смислу, градски центар je оно по чему се град препознаје, иако то није нужно најважнији функционални или комунални елеменат урбанитета. Стога je и центар града управо симболичка слика идентитеа града. Другим речима, креирати центар града значи подарити граду лик (Line 1974). Жељени репрезентативни карактер градског центра Новог

173

ПРОЛЕГОМЕНА ЗА УРБАНИСТИЧКО НАСЛЕЂЕ.

40/2017