Нудиљска школа у Београду

одређени програм свога рада али има и одређени рок свога бављења међу нама.

У бојазни, да на један пут не останемо без овако врсних помагача у нашем лекарском раду и раду на неговању здравља по народу, спонтано

се развио покрет размишљања, да ли би сеиу Београду могло приступити оснивању једне велике: школе за спрему нудиља и сестара, те да се тако створи средиште, из којег би за коју годину полетеле спремне и своме позиву одане жене у све наше крајеве, где треба болног прихватити и неговати, где треба деци и одраслима први лекарски савет дати и прву најважнију лекарску помоћ. пружити.

"Те су мисли тињале код свих заинтересаваних људи, по болницама и у лекарским удружењима, код многих филантропских друштава па и у самом крилу Друштва Српског Црвеног Крста.

у последња варница, која је створила могућност да се дође до решења овог важног питања. · дала је Америчка Мисија д-р Ридера. Рад ове мисије у Србији кретао се у 3 правца: рад на заштити ратничке и осиротеле деце, рад на подизању народног здравља, отварањем здравствених станица по народу и рад на спреми стручних нудиља, које би временом заменуле америчке сестре по здравственим станицама.

"За извођење овог свог великог програма, д-р. Ридер је још месеца септембра 1920 год. сазвао један шири одбор угледних београђана, који се назвао саветодавни одбор за рад Америчке мисије: у сва 3 правца. На челу тог одбора видимо тада владику Николаја Велимировића.

Трећи пододбор тога великога Саветодавног“ Одбора старао се искључиво за образовање нудиља по здравственим станицама, како би оне доцније заменуле сестре Америчанке, кад ове буду пошле из Србије.

На седници тога одбора од 22 децембра 1920

а